Anu Bekutu ništa ne može izbaciti iz ravnoteže. Čak ni nedavno izvučena priča iz njene prošlosti, objavljena u tiražnom tabloidu, o tome kako je kao maloletnica svog sina dala u dom za nezbrinutu decu, nije pomutila njen mir. U drugim novinama, hrabro je ispričala svoju dramatičnu životnu priču. Otkrila je da je sina zaista dala u dom, ali ne zato što je to htela, već zbog sticaja okolnosti. Redovno ga je obilazila i posle par meseci odvojenog života, uspela je da ga vrati...

Ana Bekuta: Nisam mislila da ću ikada biti, prosto, prinuđena da javno govorim o tome. Nikad ništa nisam krila, ali iz poštovanja prema mom sinu Igoru i njegovoj porodici, ćutala sam. On je znao istinu, a meni je jedino bilo važno šta on misli o tome. Kada je pročitao kako je interpretirana naša prošlost, samo mi je rekao: “Mama, nema nikakvih problema. Jedina pametna stvar koju sad možeš da uradiš je da javno kažeš istinu!” Poslušala sam ga.

Šta vam je u toj priči bilo najteže?

Ana Bekuta: Najviše me je pogodio naslov Greh iz mladosti. Šta je greh? Ubiti, ukrasti, prevariti... Ništa od toga nisam uradila. Samo sam rodila dete kao vrlo mlada devojka. Uostalom, zar je greh roditi dete? Da se nisam oglasila, verovatno bi devedeset posto ljudi mislilo da sam monstrum i da je istina sve što je o meni rečeno. Igor mi je mnogo olakšao situaciju...

Kako su Igorovi klinci, to jest vaši unučići?

Ana Bekuta: Fantastično! Rastu kao iz vode. Moj mali unuk Branko na jesen polazi u školu. Zaista uživam sa njima i presrećna sam što sam mlada postala baka!

Nedavno vam je izašao album, dobili ste nagradu za doprinos folku...

Ana Bekuta: Sve ide po planu. I bolje od toga! Snimila sam 14. album, smatram ga krunom svoje karijere koja traje već treću deceniju. Izuzetno sam zadovoljna albumom, uspehom koji postiže sve popularnija pesma “Brojanica”, komentarima koje čujem na svakom koraku... Sve u svemu, nema ni senke koja bi mi pomutila sreću.

Ljudi komentarišu da izgledate bolje nego ikada, da ste u top-formi!

Ana Bekuta: Nema tu mnogo mudrosti. Čovek je zadovoljan sobom, svojim životom i svojim okruženjem ili nije. U svakom slučaju, to se ogleda na licu, u stavu, u držanju, u svemu... Dođu godine kada se svakome od nas na licu vidi duša. Verujem da se moja duša i moja sreća oslikavaju na meni... A plastična hirurgija?

Ana Bekuta: To nema veze sa hirurgijom! Nikakav hirurg ne može da oslika lice tako kako ga oslikava život. Nisu to proste, kozmetičke promene. Prosto, na svakome od nas se vidi koliko poštujemo život, sebe, druge. Svako od nas voli da pored sebe vidi doterane, nasmejane i vedre ljude, a nerviraju ga mrgudi i baksuzi. Ja se družim samo sa nasmejanim pozitivcima. Negativce odmah registrujem, eliminišem i od njih bežim glavom bez obzira! U ovom poslu je imperativ da žena bude doterana i nasmejana! Naravno, i zanimljiva. A dobar album je – čista sreća!

Imate li posla kao nekad?

Ana Bekuta: U godinama sam kada sam u poslu stabilna. Dve decenije sam na estradi i više nigde ne jurim, ne žurim, ne trčim. Ne žalim se na posao. Mnogo toga sam u životu odradila, završila. Sada pokušavam da se okrenem sebi, svojoj duhovnosti, porodici, klincima, prijateljima. Uživam u životu i gledam kako sebi da priuštim što više zadovoljstva, uz probrane prijatelje sa kojima svakodnevno razmenjujem misli i iskustva...