I publika i kritika se slažu da je glumac mlađe generacije, Andrija Milošević, rođeni komičar, a to su dokazale i njegove role u TV seriji “M(j)ešoviti brak”, kao i u filmu “Opet pakujemo majmune”. Andrija kaže da iako voli komedije, priželjkuje prave dramske role. Otkrio nam je i neke sitnice o sebi koje do sada nisu bile poznate široj javnosti.

Da nisi glumac, čime bi se bavio?

– Postao bih fudbaler. S obzirom da sam se ipak privoleo glumi, sportu nisam rekao definitivno zbogom, jer redovno idem u teretanu. Nažalost, više nemam vremena ni za fudbal.

Čula sam da voliš da kuvaš. Koji je tvoj specijalitet?

– Pravim neke bućkuriše koji su veoma ukusni i koje moji prijatelji uz slast pojedu. Najviše volim da eksperimentišem sa povrćem. Trenutno se pridržavam strogog režima ishrane, koji se sastoji od raznih salata. Priznajem da voće ne volim u ogromnim količinama.

Šta najčešće piješ?

– Obično uz jelo konzumiram pivo.

Većina umetnika je sujeverna. Kakav je slučaj sa tobom?

– Nisam sujeveran, pa ne verujem ni u horoskope. Jedino u šta verujem je Bog.

Koja ti je omiljena izreka?

– Ako ne znaš gde si, onda se nisi ni izgubio.

Kako provodiš slobodno vreme?

– Svaki slobodni trenutak provodim uz komjuter ili, ako je lepo vreme, u šetnji, kao većina mojih vršnjaka.

Ideš li u bioskope i koji si film poslednji gledao?

– Volim da idem u bioskope i uživam u čarolijama pokretnih slika. Poslednji film koji sam gledao je “Avijatičar” sa Leonardom di Kaprijom u naslovnoj ulozi i veoma mi se dopao.

Da li si kao dečak imao idola ili bar neki glumački uzor?

– Idola nikada nisam imao, pa ni glumačke uzore. Ipak moj profesor, Boro Stjepanović, mi je bio kao drugi otac. Kao šesnaestogodišnjaka me je primio na Akademiju. Zbog toga sam mu zahvalan i smatram ga kao rod rođeni.

Tvoja najdraža pozorišta uloga koji si tumačio do sada?

– Za mene je to sigurno rola u drami “Gospođica Julija”.

Šta smatraš malerom u svojoj profesiji?

– Najveći maler za glumca je kada na sceni zaboravi tekst. Meni se to dešavalo nekoliko puta, ali sam uvek uspevao da se izvučem bez posledica. Pošto sam i privatno odličan improvizator, nikada mi se ne događa da ostanem bez teksta. Važno je samo ne zbuniti se. Koji je tvoj životni moto?

– Parafraziraću Njegoša: Ko ne putuje, taj ne živi.

Znači li to da voliš da putuješ?

– Veoma. Uskoro me očekuje putovanje u Kanadu i Švajcarsku, a na leto i odlazak na Kubu.