Iza umetničkog imena Zoja (nadimak iz detinjstva), krije se ambiciozni i vredni Kruševljanin Zoran Milošević, čovek čija je životna priča vrlo uzbudljiva. Već duže od decenije, živi dvostrukim životom. Radnim danima je u Minhenu jedan od hiljada radnika u prestižnom "BMW"-u. Naručuje materijal, sedi za volanom viljuškara i deli sudbinu zaposlenih u toj kući. Vikendom, transformiše se u zvezdu! Seda u auto, iz Minhena putuje u austrijski grad Insbruk i ulazi u sasvim drugačiju priču! Lepšu, bajkovitu... Počinje da peva u jednom lokalu, uz Stoju, Brenu...

Zoja: Rođen sam u Kruševcu. Muzika me je oduvek privlačila, ali nisam ni sanjao da ću uspeti da snimim album i da se vinem visoko. Uvek sam bio muzikalan, ali su druge stvari bile preče od muzike. Završio sam srednju građevinsku školu, koja me nikad nije mnogo zanimala. Sve sam radio tek reda radi...Učio sam da sviram harmoniku, lepo mi je išlo. Ali, kada sam otišao u vojsku, zapostavio sam muziku. U stvari, sve je u mom životu bilo nekako zbrkano, ništa nije bilo na svom mestu. Kad malo bolje razmislim, trebalo je da ostavim sve i da se posvetim isključivo muzici!

Kad ste otišli za Nemačku?

Zoja: Otišao sam u Nemačku '92. godine, jureći neki bolji život. Došao sam kod rođaka i nije mi trebalo mnogo vremena da se nekako snađem. Tada sam uveliko pevao, ali nisam ni sanjao da ću pevanjem nešto zaraditi. Posle godinu dana boravka u Nemačkoj, odradio sam prvu tezgu i zaradio prve pare od muzike. Pevao sam na proslavi osamnaestog rođendana jednog momka i zaradio puno para. Više se ne sećam koliko je to bilo. Možda i nije bilo mnogo, ali meni se činilo da je to bogatstvo. Tada sam kupio prvi bežični mikrofon.

Koliko ste albuma snimili?

Zoja: Nedavno sam snimio treći, za "VIP" produkciju. Prvi sam radio u Požarevcu, sa Mićom Stojićevićem, za njegovu kuću "Diskton". Sve pesme su bile do daske narodnjačke. Zahvaljujući njima, skočili su mi popularnost i cena. Drugi album sam uradio za "Južni vetar". On mi je doneo još više posla. Radio ga je moj veliki prijatelj iz Minhena. Repertoar mesta na kojima pevam još više se proširio – svadbe, rođendani, ispraćaji, kafane, dikoteke...

Jeste li zadovoljni životom u Nemačkoj?

Zoja: Do pre tri-četiri godine, bilo je mnogo bolje nego sada. Evro je stvari poremetio. Ništa više nije kao nekad. Srećom, u Austriji, u Insbruku, imam stalni angažman. Vikendom pevam u jednom lokalu. Svakog petka, u tom lokalu gostuju zvezde. Prošlog petka su bile zvezde "Granda", pre njih Stoja, pre nje Brena... Ne žalim se! Nekada sam maštao o povratku u zemlju, ali sada bi to već bilo komplikovano. Imam jedanaestogodišnjeg sina Marka, trogodišnju ćerku Anastaziju, nedavno sam u Minhenu kupio kuću...

Toliko vam dobro ide da ste od pevanja zaradili kuću?

Zoja: Pa, ne baš... Kao stalni pevač u diskoteci, zarađujem između šest i osam stotina evra za dve večeri. Teško da se od toga može živeti i još kuća kupiti. Od muzike mogu da žive samo velike zvezde. Zaposlen sam u "BMW"-u, vozim viljuškar, naručujem robu, radim sve što treba... Tako da imam još prihoda, a i moja supruga radi...

Znaju li ljudi sa kojima radite da pevate?

Zoja: Neki znaju, neki ne znaju... Jedni su oduševljeni što je njihov kolega pevač, drugi ne mogu da veruju...