Na estradnoj sceni i oko nje uvek vri kao u kosnici i zato evo najsvezijih informacija iz zivota estradnih trudbenika.

Lepa i privlacna mlada novosadska solistkinja pop muzike Natasa Bekvalac, izgleda da je, u poslednje vreme poprilicno osamucena slavom. Prvo nije nasla za potrebno da odgovori (bar telefonskim putem) na poziv za ulogu u novoj filmskoj komediji Dragoslava Lazica “Sve je za ljude”! Umesto nje, uloge u pomenutom fulmu prihvatile su i otpevale svoje hitove, istinske zvezde pop muzike Goca Trzan i Zorana.

Posle svega sto se desilo, videlo se da je Natasa (ili njen strucni stab) izmislila da ju je na letnjem festivalu “lakih nota” u Zrenjaninu “koleginica Maja Nikolic fizicki napala i izvredjala”. Maja je zacudjeno rekla da je u to vreme posmatrala u Beogradu prenos festivala na malom ekranu, a nije bila “iza festivalske scene”, kako je to Natasa ispricala sa suzama u glasu novinarima! Od tada, vec nekoliko meseci Maja zove koleginicu na televizijski dvoboj, ali je Natasa vesto izbegava. Maja Nikolic kaze da ju je licno zvala na kucu, razgovarala sa njenim ocem, ali se plasi susreta sa njom, jer bi joj pred malim ekranima u lice rekla kako je besprizorno izmislila “javni skandal”!

Istovremeno, Maja Nikolic i kolega Milic Vukasinovic rekli su da su Natasa i njena ekipa kupili nagradu u Zrenjaninu, koja joj je omogucila da putuje na festival na Malti! U medjuvremenu Natasa Bekvalac odbija da odgovori na pozive novinara, ne dolazi na dogovorene televizijske emisije, i ponasa se kao razmazena zvezda. U Novom Sadu kazu kako joj savete daje njen (znatno stariji) momak, koji finansira njenu karijeru, i zako se ona ponasa tako komotno. Ne znamo da li su zbog takvog njenog odnosa kolege i ljudi iz njene diskografske kuce “Siti rekords” bojkotovali njenu promociju u novosadskom hotelu “Park”, gde se niko od pozvanih kolega i ljudi iz medija nije pojavio! Bolje bi bilo da slatka Natasa promeni ponasanje, jer su estradne staze vrlo klizave.

Estradni poslenici imali su nedavno sastanak u Beogradu sa najodgovornijim ljudima iz ministarstva za rad, finansije, kulture i Republicke uprave javnih prihoda. Razgovaralo se o hitnom suzbijanju sive ekonomije i mesetarenja raznoraznih mutivoda u estradnoj delatnosti. Dogovoreno je da se konacno koordinira akcija inspekcijskih organa i da se konacno primeni Posebni kolektivni dogovor o radnom angazovanju estradno-muzickih umentika i izvodjaca u programima i manifestacijama na estradi, koncertima, u diskografiji, u ugostiteljskim objektima... Tim povodom, Dragisa Golubovic, predsednik Sindikata estradnih umetnika je rekao:

- Imali smo razgovore sa funkcionerima nove vlasti. Svi obecavaju da ce izaci u susret nasim zahtevima, jer je korist obostrana. Od svakog dinara naplacenog od poreza na estradi, oni bi mogli da finansiraju druge kulturne projekte. Ovako, pare idu u privatne dzepove i svi su osteceni. Vi nigde na svetu ne mozete da odrzavate koncerte “na crno” jer ce policija doci, skinuti vas sa bine i odvesti u zatvor. Nasa policija i ministar Dusan Mihajlovic oglusili su se jedini o nas zahtev da nas prime, a tu je osnovni problem, jer lokalni “serifi” saradjuju za visoke novcane iznose sa estradnim mesetarima. - Svi koji se posteno bavimo ovim poslom, kivni smo na dolaske pevaca i grupa iz Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine, pa “na divlje” pune hale i sale i tezgare sa strane. Ne mozemo mirno da gledamo kako odlaze natrag, nikome ne placaju porez, pa kao Tonci Huljic izjavljuju kako su “opet prevarili Srbe i drpili im lovu”!? Niko od njih nema radnu vizu, vec turisticku, ulaze u Srbiju i Crnu Goru i kao obicni turisti zaradjuju pare. Primera radi, Haris Dzinovic je za Novu godinu zaradio pevajuci na Kopaoniku cak 80 hiljada maraka, grupa “Hari Mata Hari” gostovala je u beogradskom hotelu ”Metropol” i restoranu “Marina” u Smederevu. Grupa “Magazin” takodje. Nasi sindikalni aktivisti na terenu su pisali prijave MUP-u, jer u kolektivnom ugovoru stoji da poslodavac ne moze angazovati inostrane grupe pre nego sto zakljuci sporazum sa Sindikatom o angazovanju “stranaca”. Tu pre svega mora biti zastupljen reciprocitet - jedan nas umetnik, odredjenog faha, za jednog njihovog. I strani izvodjaci od svojih ogromnih honorara moraju uplatiti odredjeni iznos u Fond solidarnosti naseg Estradnog saveza.

Malo je belog u nasoj estradnoj svakodnevici. Receno je da postoje uhodane tarife za gostovanja na pojedinim popularnim televizijskim kucama, nagrade na festivalima kostaju i dodeljuju se po starom i oprobanom sistemu “ko da vise”. Desava se i da organizatori festivala narodne i pop muzike do poslednjeg trenutka ne znaju ko je pobednik jer se licitira sa priznanjima ko na umetnickim aukcijama slika. Niko o kvalitetu ne razmislja. Diskografske kuce nicu kao pecurke posle kise. Zakupljuju se televizijski termini, prodaju reklamni prostori, zaradjuje se mnogo novaca, tarife za snimanje albuma neafirmisanih pevaca krecu se u rasponu od osam do cetrdeset hiljada maraka (sve zavisi od zeljene propagandne masinerije)... Harmonikas, aranzer Branimir Bane Djokic, dugogodisnji sef Narodnog orkestra RTS-a i predsednik Saveza estradno-muzickih umetnika Srbije, napominje da nikada do sada na estradi nije vladao poptuni haos i anarhija, kao i danas, i objasnjava:

- Dvanaest godina rezim je to stanje svesno podrzavao i sad je doslo vreme da se stvari postave na svoje mesto. U Srbiji ima oko 20.000 ljudi koji se bave estradom, a u nasim zvanicnim savezima i udruzenjima registrovano je tek sest, sedam hiljada estradnih radnika. Kao sto se iz prilozenog vidi, to je idealno za razne marifetluke i prevare. Ne placa se porez, vec pevaci po kafanama rade bez ugovora sa gazdama i kafedzijama, cesto samo za baksis. Ne zna se uopste ko ima status estradnih umetnika, vec kod nas i u Savezu licencu preko koje dobijaju dozvole za rad u inostranstvu ponekad traze i ljudi koji nemaju ama bas nikakve veze sa nasim poslom!? Grube procene su da drzava Srbija godisnje gubi preko 100 miliona maraka zbog neplacanja poreza i dazbina propisanih vec postojecim zakonima!

- Vec godinama ne dobijam honorare od prodaje “nosaca zvuka” na kojim su moji aranzeri i na kojima svira moj orkestar. Zato je poseban, rekao bih vitalni problem neplaceni tantijemi za autorska mehanicka prava. Autori (kompozitori, aranzeri i tekstopisci) su dovedeni u sramotan polozaj. U Srbiji ima oko 300 televizjijskih i cak 700 radio-stanica. One cesto po ceo dan emituju samo muziku, ali autori od toga nemaju ni dinara, a radio stanice naplacuju emitovanje tih pesma u zeljama slusaoca! Mi smo retka zemlja u svetu gde se takve stvari desavaju. Kad platis umetniku jedan dinar, jedan dinar platis i drzavi.

Zdravko Colic i Zeljko Joksimovic vole da se kriju od predstavnika “sedme sile” i svojih obozavaoca, ne javljaju se na telefone, ne gostuju na radio i teltvizijskim programima... Prica za sebe je legendarni Cola. Njega njegovi savetnici odvajaju od medija. Menadzer Adis Gojak sa Colinom ekipom vode ga kao “mecku” samo kod pokrovitelja i trenutnih sponzora gde kaplje lova (Zdravko se trenutno ponajvise slika sa clanovima blize i sire familije porodice Karic, jer su oni izdavaci njegovog novog albuma, finansijeri i sponzori njegove karijere). Cola je dobar covek i kao i ranijih godina, finansira mnoge folirante i gulikoze koje ga okruzuju, samo zato sto je on za njih “zlatna koka”!

Pre gotovo godinu dana estradna umetnica i pevacica narodne muzike Nada Obric kupila je za novi album pesmu “Da l’ su godine” od kompozitora i harmonikasa Mise Mijatovica (urednika narodne muzike disko-kuce PGP RTS), i jos jednu pesmu zato sto on uvek prodaje pesme “u paketu”. Ovu pesmu za koju je tekst napisao Stevan Simeunovic, Nada je zastitila u Savezu kompozitora Jugoslavije - kao svoju. Platila je obe pesme, ali se u medjuvremenu pojavio problem, o cemu Nada ostro prica:

- Uskoro mi se pojavljuje novi album, a ja saznajem da je Misa Mijatovic istu pesmu prodao mojoj koleginici Snezani Djurisic, ali sa izmenjenim tekstom Stevana Simeunovica! Ovo je presedan na nasoj estradi - da istu pesmu snime dve pevacice ali sa razlicitim tekstom!? Misa se ponasa kao “estradni naivko” i kaze da je Djurisicka htela tu pesmu cim je cula da sam je ja snimila. Djurisicka, pak, napada Misu kako je nekorektan, kaze da je pesma vec na stampanju... Nikada nisam imala u karijeri sukobe, ujdurme, skandale, ali sam prinudjena da reagujem putem redovnog suda. Zahtevam da se obustavi stampanje pesme “Da l’ su godine” na albumu Snezane Djurisic, u protivnom ce Misa Mijatovic i izdavac morati da mi plate visoku novcanu nadoknadu. Zalosno je da se bez suda i sile ne moze delovati u ovoj estradnoj dzungli!?