Halid Muslimović, godinama znan i zvan kao Plavi čuperak, sa albumom “Opsesija”, nada se, kreće u novi život. Drugačiji, stabilniji, mirniji, manje uzburkan nego ovaj kojim je živeo poslednjih petnaestak godina. U nove pesme je utkao mnogo emocija, želje i volje, uložio mnogo novca i sve je rađeno sa mnogo, mnogo ambicija, većih čak od onih koje je imao na početku karijere. Sa osmehom na usnama, vedar i optimističniji no ikada, poznati pevač počinje svoju uzbudljivu životnu priču...

Halid Muslimović: Sećam se kao da je bilo juče... Sa Surčinskog aerodroma sam poleteo 28. marta '92. godine, na turneju po Švajcarskoj. Sve je počelo kako se poželeti može... Turneja je bila sjajna. Ali, ja nisam mogao da se vratim kući jer je izbio rat. Ostao sam u Austriji. Seljakao sam se, menjao adrese i tražio mesto pod suncem... Svašta mi se dešavalo...

Šta je bilo sa vašom muzičko-izdavačkom kućom?

Halid Muslimović: Moj “Halix” je bio prva privatna produkcijska kuća u ondašnjoj Jugoslaviji. Uložio sam u nju nekoliko miliona maraka, misleći da ulazim u stabilan, unosan posao koji će mi donositi prihode. Ali, očigledno da je sve to bilo u pogrešnom trenutku... U ratu sam, za samo jedan dan, izgubio sve i mislim da sam prošao kao najveći gubitnik na estradi. Mislim, finansijski gubitnik... U trenu sam izgubio milione, sve ono za šta sam godinama radio....

Kakva je sada situacija sa “Halixom”?

Halid Muslimović: Počinje da radi u mom Prijedoru, gradu u kojem ponovo puštam korenje. “Halix” je izdavač mog albuma za bosansko tržište, dok je “Grand” izdavač za srpsko tržište. Mislim da imam lepu perspektivu i da ću vrlo brzo ponovo stati na noge, kako se to kaže...

Zašto na albumu nema dueta sa vašim imenjakom Halidom Bešlićem, koji ste najavljivali?

Halid Muslimović: Obojici nam je bila velika želja da snimimo jednu zajedničku pesmu. Ali, u vreme kada sam prikupljao materijal za ovaj album, nije bilo odgovarajuće pesme. Tek kada sam završio album, pojavila se. Snimili smo je, ali nažalost bilo je kasno da se uvrsti na ovaj album. Ostala je da sačeka ili njegov album, ili moj, sledeći...

Čula sam da vam je omiljeno mesto za spavanje auto. Zbog toga, po rečima vašeg kolege Enesa Begovića, često završite u nekoj ogradi!

Halid Muslimović: Mesečno prelazim desetine hiljada kilometara, više od svih pevača. Onda je logično da nekad prespavam u autu. Bolje tako nego nikad da ne stignem tamo gde sam pošao. Pošto sam živ i zdrav, jasno je da mi se nije dešavalo ništa dramatično! A što se tiče Begovića... Ima lepu karijeru i ne treba mu da se kači za mene... Izgleda da ste malo ljuti...

Halid Muslimović: Ja se nikad ni za čije ime nisam kačio... I ne mogu se ja porediti sa pevačima koji prelaze hiljadu kilometara godišnje! Iskusan sam vozač, dobro poznajem sve puteve i puteljke u svim sadašnjim i bivšim jugoslovenskim republikama. Kao što poznajem dušu svih naroda koji tu žive. Znam svoj narod bolje od političara koji misle da sve znaju...

Da ne krenete da se bavite politikom?

Halid Muslimović: Nema šanse! Nije to za mene. Političar, po meni, mora da bude u nekoj meri lopov, ali lopov koji je pošten za svoj narod. A ja o lopovluku baš ništa ne znam!

Koji vam je ovo album po redu?

Halid Muslimović: Mislio sam da je osamnaesti-devetnaesti, a izgleda da je tek četrnaesti. Zabrojao sam se. Nekada sam snimao dva albuma godišnje, a bilo je i perioda kada sam nove pesme snimao na po tri-četiri godine. Zato sam izgubio računicu. U stvari, mnogo puta sam kretao od početka, pa to čoveka zbuni... Zbunjuje i to što svuda vladaju neka pogrešna pravila, što je sve naopako... A, kad čovek sedne u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne!

Čujem da ste Nino Rešić i vi kumovi. Po kom osnovu?

Halid Muslimović: Pa, Nino i Jasna planiraju da se uzmu i žele da im ja budem kum na venčanju. Pristao sam! Samo neka bude što više veselja!