Glavni krivac što je Šerif Konjević postao i ostao folk legenda je Ljubo Kešelj. Pre dve i po decenije, mladi Šerif je pevao po raznim takmičenjima, a Kešelj je svirao harmoniku. Pošto mu je perspektivni i muzikalni klinac zapao za uho, pomogao mu je da dođe u Sarajevo i uveo ga u estradne krugove...

Šerif Konjević: Zahvalan sam Kešelju za to što je onda učinio za mene. Dok sam živ, neću zaboraviti njegovu ulogu u mom životu. Druga su to vremena bila i sećam ih se sa nostalgijom i žaljenjem. Kad zapevam pesmu koju sam snimio pre 25 godina, a publika je peva sa mnom jer je zna, presrećan sam. Znači da to što se nekad radilo ima težinu, vrednost... Pitam se šta li će ostati od svih ovih pesama koje nas svakodnevno bombarduju za dve i po decenije... Nekad se manje zarađivalo, ali se bolje živelo. Nije ovo lak posao. Ali, ljudi to ne shvataju i ko nema čime da se bavi, on juri na estradu!

Pratite li muzička zbivanja?

Šerif Konjević: Činim sve da se iz njih isključim, koliko je to moguće. Mogao bih svašta da komentarišem, ali šta će mi to? Bilo šta da kažem, neko će to pogrešno protumačiti. Zato, bolje da pevam, nego da pričam. Trudim se da ne pevam tralalajke, već pesme koje ostaju ili bar pesme koje prijaju uhu.

Ljubo Kešelj i Šerif Konjeviæ

Topite li se kada vas nazivaju legendom?

Šerif Konjević: Mene to više ne impresionira. Nekada mi je mnogo značilo. Naravno, svi mi radimo sa ciljem da nas ljudi vole, poštuju, uvažavaju. Meni je najvažnije što radim ono što volim. Ali, u ovoj fazi života, umesto profesionalnih uspeha, impresioniraju me druge stvari – porodica, moj sinčić. Pre par godina sam promenio život, desilo mi se mnogo pozitivnih stvari i ja sam srećan čovek.

Dugo ste bili glavni junak afera...

Šerif Konjević: O meni se pisalo i pričalo svašta. Bilo je mnogo laži i ružnih stvari. Ne želim ni da ih se sećam! Da se razumemo, ni ja nisam cvećka. Umem da lanem, ne razmišljajući. Tresnem, pa šta bude. Posle se pokajem. Ali, nikog ne mrzim, Bog mi je svedok!

Što vas bije glas nervoznog čoveka?

Šerif Konjević: Rođen sam u Krajini, a u horoskopu sam bik. Ubitačna kombinacija! Kod nas, takvih, nema sredine. Ne može – malo ovako, malo onako. Može samo – ili crno, ili belo! Nemoj me zeznuti i neću te zeznuti. Nisam neki ekstra govornik, ali nikad nikoga nisam hteo da povredim. Nikad nikoga nisam omalovažavao i srozavao, a sebe uzdizao, na tuđ račun. Na estradi ima mnogo zlobe, pakosti, zavisti, a ja sam se uvek trudio da ostanem po strani.

Gde sada živite?

Šerif Konjević: U Gelzenkirhenu kraj Dizeldorfa. U susednom gradiću žive roditelji moje supruge Kanite pa smo stalno na relaciji između ta dva grada. Kanitini roditelji mnogo pomažu oko deteta. Živimo i u Sarajevu, tamo sam napravio kuću, ostalo je još malo nekih sitnica... Svaki čas sam u Beogradu, putujem svuda po Evropi, tako da, u stvari, živim svuda.

Šta vam je sada najveća želja?

Šerif Konjević: Posle svega što sam doživeo i preživeo, najvažnije mi je da mom sinu pružim lepo detinjstvo. Uz njega, sećam se svog detinjstva. Živeo sam na selu. Moj otac je bio vojno lice. Demobilisan je pa je postavljen na mesto sekretara škole, zatim predsednika opštine. Puno je nas, dece, bilo... Voleo bih da moj sin ima detinjstvo slično mom. Ne u idealnim, sterilnim uslovima, već da može da se igra u pesku i blatu, da trči po livadama i poljima... Učiniću sve da okusi pravu prirodu, u ovom vremenu kada je sve čista sintetika.