Već na prvi pogled, Željko Peranović se iz gomile pevača izdvaja lepim manirima i skromnošću. Nenametljiv je, tih, miran... Svestan je da su to osobine koje se na estradi mnogo ne cene, ali ne ume, kaže, da bude drugačiji.

Željko Peranović: Običan sam i fin. Ali, zato kad zapevam... Pesmom ubijam i razbijam! Tako nadoknađujem nedostak agresivnosti, preko potrebne na estradi. Kad tome dodam pogled koji devojke obara s nogu, pojma nemam zašto, eto meni oružja za uspeh kakvo se samo poželeti može. A fini maniri i skromnost nikome ne škode!

Koliko si albuma snimio?

Željko Peranović: Četiri. Prvi sam snimio '93., “Duboko u noći”, u studiju Zorana Ljubića. Drugi sam snimio tri godine kasnije, “Kad bih bio bogat”, u Beogradu, kod Branka Potkonjaka. Ta dva albuma su izdata za Federaciju. Tamo su postigla lep uspeh, ali pesme sa njih niko u Srbiji nije čuo. Treći album sam snimio pre dve godine, u Cirihu. Naslovljen je simbolično “Da li si me zaboravila”...

Izgleda da je tek ovaj četvrti ono pravo...

Željko Peranović: Promenio sam imidž, stil, način pevanja, sve što se moglo promeniti. Naravno, na bolje i u skladu sa vremenom. Novim pesmama, gađam mlađu publiku. Moji prethodni albumi su više bili u narodnjačkom fazonu... Sad sam bliži stilu Željka Samardžića i Željka Joksimovića... To je više nekakav rok u narodnjačkom stilu. Zvuči moderno, atraktivno.

Željko Peranoviæ i DJ Krmak

Otkud ti u Švajcarskoj?

Željko Peranović: U Švajcarskoj živim već 15 godina. Rođen sam u Modriči i u tom gradu sam živeo sve do završetka petog razreda osnovne škole. Živeo sam sa babom i dedom, a moji roditelji i sva familija su bili u Švajcarskoj, kako se to kaže, na privremenom radu. Onda sam ih se zaželeo i u dvanaestoj godini otišao u Cirih, da živim sa njima.

Sećaš li se prvog susreta sa tom lepom zemljom?

Željko Peranović: Ne naročito. Samo znam da nisam bio oduševljen. U stvari, meni se ta zemlja nikad nije sviđala i nikad nisam uspeo da otkrijem njene skrivene lepote. Nikad se do kraja nisam snašao. To je zemlja bez mirisa, a ljudi u njoj su bez srca i duše. Po tome je poznata.

A, čokolada?

Željko Peranović: Nažalost, čokolada sir i satovi ne čine život. Uvek mi je nešto falilo. Nikad Švajcarsku nisam doživeo kao svoj dom. Ja sam umetnička duša i strana mi je ta prokleta jurnjava za radom i novcem. Ljudi tamo odu misleći da će se brzo vratiti, a onda ih ponese luda trka za novcem i tako im prođu životi... Neću sebi dozvoliti da mi se to desi. Mene novac nikad nije vukao.

Kako onda opstaješ u zemlji koja ti se ne sviđa?

Željko Peranović: Zahvaljujući muzici! Zatvaram se u moj svet muzike i zamišljam da sam u mojoj zemlji. Godinama sam tezgario po Švajcarskoj, pevao po slavljima, na svadbama, rođendanima, ispraćajima... Tek nedavno sam rešio da malo zapostavim tezgarenje. Hoću da se više okrenem estradi. Zato sam ovaj album snimio za jaku, perspektivnu kuću koja je u ekspanziji, kao i ja...

O čemu maštaš?

Željko Peranović: O povratku! O rodnom kraju! Ne maštam o tome da budem velika zvezda. Samo bih voleo da ljudi čuju za mene, za moj rad, da kroz ono što pevam osete moju dušu...

Jure li te devojke?

Željko Peranović: U poslednje vreme, više nego ikad. Posebno od kada sam organizovao promociju novih pesama u diskoteci “Skala” u Švajcarskoj, kod Gorana i Saleta...