Bosanski reditelj Pjer Žalica je veliku popularnost stekao prvim igranim filmom “Gori vatra”. Ove godine je na Festu prikazano njegovo drugo ostvarenje “Kod amidže Idriza”, koje je naišlo na dobar prijem kod domaće publike. U ovoj dramatičnoj komediji, glavni junak nakon dužeg vremena dolazi u posetu ujaku i ujni da bi im popravio bojler, ali u razgovoru otkriva da je ovo dvoje starih, zbog gubitka sina u ratnom vihoru, upalo u neizlečivu i bolnu samoću iz koje ih ni najbliži ne mogu otrgnuti.

Mnogi se slažu da je vaš Fuke, majstor za bojler ustvari “majstor za ljudska srca”…

Pjer Žalica: Čini se da jeste. Idejni tvorac mog filma je scenarista Namik Kabil, koji je studirao film u L. A. Tamo je i napisao scenario o ljudima u Sarajevu i sa već oformljenom idejom došao kod mene. Kada sam pročitao priču, bio sam oduševljen u pravom smislu reči. Tako je nastalo ostvarenje “Kod amidže Idriza”. U to vreme sam bio u nekim pretpripremama za sasvim drugi projekat. Međutim, već u aprilu prošle godine počeli smo sa snimanjem filma “Kod amidže Idriza”, a premijera je bila u septembru.

Sticajem okolnosti vaš prethodni film nije prikazan na Festu. Jednom ste izjavili da ste se ovoj tradicionalnoj manifestaciji divili još iz tinejdžerskih dana. Kako sada gledate na to što je i vaše ostvarenje deo beogradskog međunarodnog filmskog festivala?

Pjer Žalica: Sa mojim drugarima sam još kao dečak dolazio na svaki Fest. Čak smo u nedostatku smeštaja, spavali po parkovima, ali nam to nije predstavljalo nikakav problem. Tada smo čak i u Sarajevu gledali reprizu Festa. Što se tiče mog sadašnjeg prisustva na festivalu, sve ovo mi liči na ostvarenje dugogodišnjeg sna.

Scena iz filma "Kod amidže Idriza"

Glavne uloge u vašem filmu tumače veterani nekadašnje jugoslovenske kinematografije Mustafa Nadarević i Semka Sokolović – Bertok, koji sada dolaze iz hrvatske kinematografije. Da li ste to želeli ili je splet okolnosti učinio svoje?

Pjer Žalica: Semka je rođena Sarajka, tu je i odrasla, a i Mustafa je rođen u BiH. Međutim, to nije odlučilo da baš njih uzmem za glavne role. Dobrim glumcima nikada nije problem da pogode pravi dijalekt, a srećom nema nikakvih problema da pronađemo sjajne umetnike na našim prostorima, jer njih zaista ima popriličan broj. Jednostavno sam smatrao da su oni bili idealni za likove koji su trebali da kreiraju.

Vaš film je već imala priliku da vidi publika i na drugim inostranim festivalima, ali mu je naslov promenjen. Zbog čega?

Pjer Žalica: Prvi veliki festival posle Sarajeva bio je u Torontu. Selektor koji je dobro razumeo film smatrao je da direktan prevod „Kod amidže Idriza“ nije dovoljno prihvatljiv, pa je on predložio da se film naslovi „Dani i sati“. Meni to nije smetalo i složio sam se. Nešto slično se dogodilo i sa mojim prethodnim ostvarenjem „Gori vatra“, koji je u italijanskoj distribuciji nosio naziv „Dobro došao gospodine predsedniče“.

Muziku za film „Kod amidže Idriza“ radio je Saša Lošić, frontmen bivše grupe “Plavi orkestar“. Kako je došlo do vaše saradnje?

Pjer Žalica: Nas dvojica smo prijatelji još iz detinjstva i uvek su nas zanimali slični poslovi. Drago mi je što smo imali priliku da radimo dosta stvari i to vrlo uspešno. Iako je svaki od nas dvojice komplikovan na svoj način, obojica uživamo dok sarađujemo, a tvrdim da je Saša dar za svakog reditelja. Talentovan je i izuzetan muzičar, tako da dok radite sa njim, uvek ste sigurni da će finalni proizvod biti dobar.

Jednom ste izjavili da priznanja i nagrade za svoja dela, pošto ste do sada radili puno kratkih i dokumentarnih filmova, primate uvek sa nevericom. Da li se sada nešto promenilo po tom pitanju?

Pjer Žalica: Da budem iskren, kad god mogu da izbegnem takmičarski karakter nekog festivala, ja to i činim. Nekako se ne osećam prijatno u trci za nagradama. Bolje se osećam kada se moji filmovi prikazuju u netakmičarskom delu. Bilo šta drugo da kažem o nagradama čini mi se da bi zvučalo glupo i profano. Možda ljudi misle da se foliram, ali to je zaista tako. Oduvek sam smatrao da je interesantnije i važnije da o priznanjima govore drugi, nego oni koji ih dobijaju.