Novosadska grupa “Maratonci 021” postoji već sedam godina. Čine je dve zgodne devojke – Milena i Slađana i tri šarmantna momka – Milan, Rale i Miki. Miki se grupi pridržio pre godinu i po dana, a Milan i Rale su jedan drugome već nekoliko puta bili kumovi! Veselo društvo se odlično slaže, sjajno funkcioniše i nema glavnih. Kažu za sebe da su kao jedna porodica. Na sva putanja, odgovaraju u glas, kao da pevaju dobro naučenu pesmicu! Priznaju, umeju da se sporečkaju jedino zbog hrane.

Maratonci 021: Ma mi smo čudo od grupe! Ne umemo da se posvađamo. Zovemo sebe beskućnicima. Svako od nas ima kuću, ali nije to to... Svaki album snimamo za drugu izdavačku kuću i nikako da se skrasimo. Prvi album smo snimili za “Renome”, drugi za “Grand”, sad ovaj treći za “Vip”. I ko zna dokle ćemo stići!

Pa, šta ste planirali?

Maratonci 021: Planirali smo da uskoro osvojimo Marakanu u Brazilu i zaradimo od jednog poslića četiri miliona dolara! A posle da spavamo na lovi i lovorikama! Samo da nam naš drugar DJ Krmak ne pokvari posao, koncepciju i ne preotme ideju. Surova su ovo vremena, surovi su ljudi i moramo da budemo oprezni!

Koliko vas petoro, svi zajedno, koštate za veče?

Maratonci 021: Kako kad, i kako gde! Mnogo više na nekoj tezgi u Brazilu, nego na tezgi u Loznici, gde ćemo nastupati ovih dana. U stvari, možemo mi da se hvalimo koliko hoćemo, ali iskreno – nas petoro košta koliko jedan dobar pevač! Isplatimo se gazdama da nema dalje! Zato nas i zivkaju svaki čas, a nama sve nešto neprijatno što imamo toliko posla!

Ko vas više juri – muškarci ili žene?

Maratonci 021: Joj, svi nas jure... Često, skroz naopako. Momke jure momci, a devojke devojke! Moraćemo da ispravimo stvari kako znamo i umemo. Da nam to više ne ide naopako, nema smisla... A najveći problem ima naš drugar Rale kojeg, pored muškaraca i žena, opsedaju još i vanzemaljci!

A ko je od vas sa kim u šemi?

Maratonci 021: Šema nam je svima zajednička! Jedini Milan i Rale imaju šeme sa svojim ženama. A njih dvojica su i međusobno u šemi, po kumovskoj liniji. Ostali traže odgovarajuće kandidate za prikladno ušemljenje, a svi u tome učestvujemo, kao dobre kolege.

Šta vas u poslu nervira?

Maratonci 021: Menadžeri! Urnisašu nas! Duše nam pojedoše! Strašno čudni ljudi... Stalno nam smeštaju neke blesave situacije. Nedavno smo, zahvaljujući jednom menadžeru, iz jedne, takozvane vukojebine, krenuli u drugu, još goru vukojebinu. Uglavnom, usred mraka, stigli smo do kraja puta i nije moglo dalje. A put je bio toliko uzan da nismo mogli nazad prednjom stranom autom, kako je uobičajeno, nego smo morali u rikverc! Sve smo vratove pokočili! Još su nas i kerovi vijali kao blesavi... Nije to bilo toliko strašno dok se nismo zaglavili... Kad smo izašli da guramo, jedva smo žive glave izvukli!

Što niste u pomoć pozvali menadžera koji vas je u to uvalio?

Maratonci 021: To je tek priča! U toj nedođiji, mobilni nemaju domet. A još nam je i benzina nestalo... Iz svega nas je izvukla samo luda želja da stignemo do menadžera i da mu zavrnemo šiju!

Čula sam da pevate i kad ste u nesvesti!

Maratonci 021: Naravno! Pevanje – pre svega i u svemu! Nedavno smo imali saobraćajnu nezgodu kod Mrkonjić mosta, kod Bijeljine. I tad nam je menadžer zakomplikovao život, karijeru i sve što je stigao. Elem, jureći na svirku, tresnuli smo kombijem u kamion. Slađa nam se u sudaru onesvestila... Nju smo odvezli u bolnicu, a onda odjurili na posao. Taman smo krenuli da radimo, kad eto naše Slađe, direktno iz nesvesti, pa na tezgu...