Iza misteroznog imena Donna Ares, krije se ozbiljna i nežna Azra, žena koja čini sve da ostavi utisak čvrste, tvrde i borbene osobe...

Donna Ares: Estradno ime mi je dao Boris Šuput, poznati hrvatski menadžer, još '97. godine. Moje ime Azra je lepo, ali s obzirom da je bilo još pevačica sa tim imenom, pa da se ljudi ne bi pitali: Koja Azra?, moj kum je predložio da budem Donna Ares. Dopalo mi se i prihvatila sam. Donna Ares je spoj žene i grčkog boga rata. A moje je da se ponašam u skladu sa imenom!

Kako ste počeli da pevate?

Donna Ares: Ušla sam u svet muzike kao dete. Kad se neko rodi uz klavir, neminovno je i logično da rano prosvira. Trebalo je da budem pijanista, ali rat je sve poremetio... Rođena sam u Bihaću, prvog januara, pre 28 godina. Prvi album sam snimila '98., "Ti me više ne voliš". Nekoliko pesama sa ovog albuma su postali hitovi u Bosni i Hercegovini. Ali, putevi prema drugim tržištima su bili blokirani i zbog medijske blokade, pesme se nisu čule dalje.

Jeste li prvencem bili razočarani?

Donna Ares: Nisam! Desilo se sve ono što sam očekivala, čak je uspeh prvenca prevazišao sva moja očekivanja. Bila sam oduševljena, presrećna... Onda sam krenula da radim sa drugim pevačima, nizali su se uspesi, pesme koje sam pisala i pevala postajali su hitovi. Recimo, ponudila sam Halidu "Sviraj nešto narodno", on je prihvatio i pesma je postala hit...

Čime se izdvajate iz mora pevačica?

Donna Ares: Po mnogim stvarima... Recimo, jedina sam žena na estradi koja svira klavijature! Ja sam multimedijalna ličnost – radim grafički dizajn, spotove... Nisam folk pevačica, moja muzika je nešto između folka i popa. Muziku, pre svega, doživljavam kao moju najveću ljubav. Estrada je nešto sasvim drugo, ali i to prihvatam... Radim ono što volim i uživam u tome.

Da li vam je lakše da konponujete ili da pevate i šta je unosnije – biti kompozitor ili pevačica?

Donna Ares: Meni je sve podjednako lako jer je sve to muzika. Dajem pesme kolegama (uvek su to kompletne kompozicije – muzika i tekst) ali ih rado i sama pevam. Nedavno sam uradila duet sa Šerifom Konjevićem... Kompletno sam posvećena muzici. Spadam u grupu malobrojnih koji smatraju da je rad osnova svega. Vežbam osam sati dnevno i ne čekam da mi uspeh padne sa plafona kao mnogi! Nisam gotovan, ne jurim sponzore. Želim da u muzici ostavim traga. Lako je postati, pa nestati, a teško je opstati i ostati.

Šta vam na estradi smeta?

Donna Ares: Smeta mi što ima mnogo istih ili sličnih pevača i istih takvih pesama. Mnogo je ponavljanja, kopiranja i neveštih krađa u muzici. Smetaju mi glupa, nepisana pravila. Jedno od njih je da za svaki nastup moramo imati drugačiju garderobu. To je nepotrebno, skupo... Bilo bi sjajno da ceo album promovišemo u istoj garderobi. Tako bismo, koliko-toliko, stekli nekakav identitet i publika bi nas raspoznavala! Smeta mi što se muzikom bave ljudi koji sa muzikom veze nemaju. Bolje im je bilo da su završili neku školu...

Gde živite?

Donna Ares: U Duisburgu, Bihaću, Sarajevu...

Zašto ste nedavno promenili imdž?

Donna Ares: Zato što sam poslušala svoju frizerku koja je insistirala da promenim boju kose. Prihvatila sam to teška srca jer sam zakleta plavuša. Ali, zarekla sam se da boju kose neću menjati bar sledećih nedelju dana...