Jovan Radomir je postao zvezda na ovim prostorima nakon prošlogodišnjeg Eurosonga kada je na srpskom dao 8 poena Bosni i Hercegovini i 12 poena Srbiji i Crnoj Gori. Tada je oduševio i kupio sve ljude na ovim prostorima. Inače, Jovan je rođen u Srbcu, u blizini Banja Luke. Imao je samo dve godine kada se porodica preselila u Švedsku, u Katrineholm, mali gradić 150 km udaljen od Stokholma. Jovan se muzikom bavi već 15 godina. Par godina je vodio jednu diskografsku kuću, nakon čega prelazi na televiziju, i to kako on kaže, sasvim slučajno. Jedna prijateljica ga je preporučila, a ljudima sa televizije se svidelo kako on radi, pa su mu ponudili stalan posao. Danas, Jovan je muzički reporter i voditelj zabavno-muzičkih programa na SVT1, najvećoj televiziji u Švedskoj. Iza sebe ima pregršt intervjua sa svetskim zvezdama. Prošle godine je puštana maratonska emisija posvećena hevimetalu, za koju je uradio i intervjue sa Metallicom, Motorheadom i Judas Priestom. Godinu dana pre toga emitovan je 12-časovni specijal posvećen Elvis Presley. Emisija se zvala “Tragovima Elvisa Prislija”, zbog čega je išao u Ameriku i razgovarao sa Elvisovim prijateljima, obilazio gradove u kojima je Elvis živeo i tako napravio sjajan dokumentarac. Poslednjih pet godina Jovan je i predsednik žirija Melodifestivalena, jednog od najcenjenijih takmičenja za Eurosong u Evropi. Povod za razgovor sa Jovanom jeste pesma “You're gonna get what you deserve” koju je napisao za BH Eurosong, a koja je ušla među prvih 15. Pesmu će 6. marta na Velikom finalu BH Eurosong 2005. izvesti Slađana Mandić – Nikita.

Otkud to da uradite pesmu za BH Eurosong?

Jovan Radomir: Ukazala se prilika da se nešto napiše za Bosnu i Hercegovinu. Mi smo poslali kompilacije u BiH i SiCG, međutim pravila u SiCG su takva da dopuštaju samo domaćim autorima učešće za izbor Evrovizije. A kako je BiH ove godine promenila pravila kod njih strani državljani mogu da napišu tekst, ali pevač ili pevačica moraju biti sa te teritorije. I onda smo mi seli i ajde napisaćemo tri pesme, ponudićemo tri stila. I tako smo sastavili tri pesme, poslali u Sarajevo i oni su javili da je jedna prihvaćena.

Sa kim ste sarađivali? Jovan Radomir: To je cela jedna ekipa. Mi smo ekipa koja radi pod jednim preduzećem koje se zove Eurosongs. To je uglavnom jedna dance orijentirana ekipa. Ali, znamo onako da baratamo oko tih stvari. Tu je jedan momak koji se zove Robin Rex, koji mi je stari prijatelj, jer se znamo 15 godina. On ima jednu pesmu na Melodifestivalenu koja je prošla u drugu šansu. Uglavnom onako dance orijentisano. Sad kada sam ja ušao malo smo se okrenuli ka ozbiljnijem zvuku, na neki način, malo više popu.

Vi ste radili tekst, a ko je radio muziku?

Jovan Radomir: Robin Rex uglavnom, Maurizio Sorroni... Kada su oni napisali muziku, mi smo seli i napisali tekst. Kad je Nikita poslala svoj glas, kada je otpevala, morali smo malo da doteramo pesmu. Jer, kad pesmu pošalješ na takmičenje ona nije uvek 100 posto gotova. Mi nismo znali ko će nam pevati. Ova koja nam je pevala demo, je čista pop pevačica, ide lagano... Nikita je kao Anastacia voli malo soul, malo r’n’b i onda je ona na sasvim drugom ključu. Tako da smo morali prilagoditi tempo i ključ prema Nikiti i onda smo dodali još nekih elemenata u produkciji da bi njoj odgovaralo, tako da se sad oseća da je pesma njena. Ne da je ona jedno, a muzika drugo.

Otkuda toliki interes za Evroviziju? Jovan Radomir: Uf, ja sam uvek voleo Evroviziju i Melodifestivalen i odmalena sam ga pratio. Ja se sećam Carole kad je pobedila i Herreys. To mi je ostalo u sećanju. Pogotovu Herreys jer tada sam bio u bivšoj Jugoslaviji u vojsci, i sa svojim prijateljima sam sedeo i gledao i oni su ’84. pobedili. To inače pratim svake godine. To je postalo onako neki otrov, da moram svake godine da pratim. I kad se završi kažem nikad više, dosta, neću da čujem ovu muziku više. Međutim kada mi se Krister i ovi jave na jesen, i kažu ‘oćemo li opet, ajd’ idemo.

Publici van Švedske ste postali poznati nakon što ste prošle godine dali 12 poena SiCG.

Jovan Radomir: Ali, dodelio sam i Bosni i Hercegovini 8 poena, samo to je slabo ko čuo. Mislim normalno na 8 poena niko ne obraća pažnju (smeh), ali onda su čuli... Nisam očekivao uopšte da će biti takav odjek.

Da li se vaš život nekako promenio od tada?

Jovan Radomir: Pa, što se tiče toga da sam se probio na području bivše Jugoslavije, jeste. Mislim, uglavno u SiCG, njih sam najviše oduševio. Ali normalno i kod nas u Bosni, barem u mom kraju, pošto neke begradske novine ulaze u Bosnu i onda ljudi čitaju. Maltene sve novine od dnevnih do nedeljnih su pisale o tome. I kada sam došao morao sam se javiti, da bih gostovao kod njih i bio sam na dosta televizija u Beogradu.

Da li imate hobi i koji je?

Jovan Radomir: Moj hobi je moj posao. Nemam nikakav drugi hobi.

Znači i televizija i muzika?

Jovan Radomir: Da, to je uglavnom moj hobi. Puno radim, stalno sam u nekom pokretu, i onda kad imam slobodnog vremena, ja se bavim dokumentacijama. Sada spremam emisiju o Kusturici. Bio sam sa njim šest dana na Zlatiboru kada je snimao ovaj poslednji film, i ovde kada je gostovao na koncertu.

Imate li još nešto u planu?

Jovan Radomir: Mi bi želeli da se probijemo na područje ex-Yu sa našom muzikom. Ja pratim ono što se dešava dole. Ne znam dovoljno dobro pevače, ali znam za par njih. I stvarno imamo dobre zvukove dole i dobre muzičare. Ali, meni je malo krivo što još uvek vlada taj trurbo folk. To bi trebalo izbrisati totalno. Mislim stvarno nije nikakav kvalitet. Ali to prolazi sve dok mi u dijaspori to tražimo. Uvek će biti toga. Jako bih voleo da vidim nešto drugo.