Bez obzira što već nekoliko godina nije objavila novi album, Leontina Vukomanović je gotovo svakodnevno prisutna u elektronskim i pisanim medijima. Prošle godine je napisala tekst pesme “Lane moje” koja je zauzela drugo mesto na Evroviziji, a ni ovogodišnja Beovizija nije prošla bez nje. Naime, Vukomanovićka je uradila pesmu grupi “Koktel bend”, kao i mlađanom Bojanu Maroviću. On s numerom “Svejedno” tipuje na visok plasman na Evropesmi, koja će se 4. marta održati u Podgorici. Kako smo nezvanično saznali, Leontina je učestvovala na konkursu Beovizije i kao izvođač, ali nije prošla među 24 pesme:

Leontina: To nije tačno i ne znam kako je došlo do te priče. Ne bih sama sebi uskakala u usta, i radila pesmu za druge, a onda se prijavila i kao izvođač s još jednom pesmom. Nisam ni konkurisala kao pevač, jer mi je to bilo neinteresantno, s obzirom da sam se u decembru na radijskom festivalu publici predstavila s novom pesmom “Krila”.

I Bojanu Maroviću si uradila pesmu?

Leontina: Hoću prvo da kažem da nisam imala želju da se kao autor pojavim na festivalu. I s grupom “Koktel bend” i s Bojanom Marovićem, napravila sam saradnju i uradila pesmu, kao što radim i s mnogim drugim pevačima. Ja sam njima prodala pesmu za album, a oni su odlučili da hoće s mojim pesmama da učestvuju na festivalu, što mi je svakako bilo OK.

Kada ćeš napokon uraditi sopstveni album?

Leontina: Sustigao me je rad za druge i nemam uopšte vremena za svoju priču. U neku ruku mi je izazov da radim za druge pevače. Kao autoru u ovom trenutku mi album ne treba, a kao pevaču mi je album svakako potreban. Istina je da ja dugo vremena ne živim od pevačkog rada, već samo od autorskog.

Da li je saradnja s narodnjacima neka vrsta tvog kompromisa, pošto kako kažeš, živiš samo od autorskog rada?

Leontina: Moja saradnja sa pevačima narodne muzike se zasniva na umetanju pop i disko nota u narodnu muziku. Odavno je postalo očigledno da je kod nas jako tanka linija između narodne i zabavne muzike, pa mi je samim tim mnogo lakše da radim pesme za folk pevače. Ranije to nije bilo moguće.

U kakvim si odnosima danas sa Željkom Joksimovićem? Da li je i na vašu muzičku saradnju stavljena tačka?

Leontina: Negde sam pročitala da smo sad glavni konkurenti jedno drugom. Kao što se videlo na Beoviziji svako je imao svoj put, svoju priču, svoj posao…

Da li si držanjem za ruke s voditeljem Mikijem Perićem na radijskom festivalu, rešila da obelodaniš svoju vezu za koju svi iz estradno-novinarskih krugova znaju?

Leontina: Ne znači to! Na mnogim festivalima su uz mene ljudi koje volim i koji me podržavaju u onome što radim. Stepen prisnosti držanjem za ruke jeste veći, ali kao i do sada ostaviću za sebe mogućnost da to ne moram da iskomentarišem na bilo koji drugi način.

Da li ti smeta konstatacija da si ti “pevačica za balade!”?

Leontina: Ne! I u inostranstvu postoji kategorizacija određenih pevača koji se najbolje snalaze u određenim muzičkim žanrovima. Ti ne možeš brzu pesmu da povežeš s Vitni Hjuston ili Marajom Keri, kao što ne možeš klasičnu baladu povezati sa Anastazijom. Tako sam i ja sebe pronašla, ne zbog toga što dobro pevam balade, već zato što najviše volim da pišem balade po svojoj meri.

Izjavila si da Romanu više ne smatraš svojom prijateljicom?

Leontina: Svako je odgovoran za svoj život i ponašanje. Prijateljstvo je nešto što se neguje i ne može da bude jednostrano. Na tu priču sam stavila tačku tako što sam odlučila da joj budem koleginica, kao i ona meni, ali ne i prijateljica. Dugo se nismo ni čule, ni videle, ne mojom krivicom, tako da je bilo suludo nekog smatrati prijateljem, a on to prema tebi nije. I to je ta priča!