Korpulentni muzičar Ognjen Radivojević, koji svojim izgledom više podseća na “Konana varvarina” nego na neku “umetničku dušu” zaokupljen notama i rimama, krenuo je put solo karijere. Posle 12 godina rada s Goranom Bregovićem i velikim koncertima na svim kontinetnima, rešio je da se oproba i kao solo izvođač. Za njega su često govorili da je najbitniji šraf u Breginom orkestru i da je muzičar s kojim bi svako rado sarađivao. Tako je popularni Ogi nastupao i na turneji Zdravka Čolića, jedine balkanske muzičke zvezde, a sa pesmom “Hajde cico” na tek završenoj Beoviziji zauzeo je drugo mesto. Zašto je odabrao da mu baš ovaj festival bude početak solo karijere, priča:

Ognjen Radivojević: Imao sam dobru pesmu u trentku konkursa i pomislio sam da je ovo dobra prilika da publici prezentujem tu pesmu. Čuo sam da su reakcije bile pozitivne, i žiri je obratio pažnju na pesmu i kad se sve sabere, ispalo je dobro što sam se pojavio na Beoviziji.

Pre tri godine si rekao da planiraš solo karijeru. Da li je ovo početak te priče?

Ognjen Radivojević: Jeste, jer je ovo jedna od pesama koje će biti na albumu. Sve ovo je mala najava i neki pilot singl. Radim intezivno na svom albumu i nadam se da ću uskoro da ga završim. Ne znam kada će to biti, ali moram da osetim onaj trenutak kada sam potpuno zadovoljan onim što imam u ruci i tada ću znati da sam završio album.

Imao si varijantu da radiš instrumentalni album?

Ognjen Radivojević: Ranije da, ali sada ne! Meni se čini da u Srbiji nema svrhe praviti instrumentalni album, jer od toga nema vajde. Takve ploče se uglavnom prave za zanatlije, ljude iz esnafa. Ne bežim od instrumentala, jer je nekada lakše emociju izneti instrumentom nego vokalom. Odlučio sam da ipak pevam na albumu.

Da li je pesma “Hajde cico” reper za čitav album?

Ognjen Radivojević: Ne znam! Predugo sam na terenu, dosta sam raznih stvari radio, previše raznih muzičkih uticaja pokupio... Ta ploča će svakako biti sublimat svega što u muzici i o muzici znam. Nisam siguran da li će čitav album biti iz ove priče “Hajde cico”, ili će tu biti još po nečega. Ne želim da žurim sa etiketiranjem, jer sam sam sebi najstrožiji kritičar.

Neke žene vole da ih nazivaju cicama, mada ima i mišljenja da je taj termin uvredljiv za ženski pol?

Ognjen Radivojević: Ja mislim da je to umiljat termin, mnogo pristojniji od termina ribo! Ne mislim da je naslov “Hajde cico” uvredljiv za žene. Bar ja tako ne mislim, a možda ima onih koji misle da je to uvredljivo. Meni je to simpatičan i umiljat termin kojim se može devojka ili žena nazvati.

Svi su konstatovali tri atraktivne devojke na sceni sa tobom, oskudno odevene s intrumentima u rukama. Ko su one?

Ognjen Radivojević: To su balerine koje sam angažovao za nastup i ako je suditi po reakcijama ljudi, zaista je malo onih koji ih nisu primetili. Devojke lepo izgledaju, imaju ritmične pokrete i super se uklapaju uz termin cice...

S Bregom si radio 12 godina i ta saradnja je nedavno prekinuta. Bilo je raznih natpisa po novinama o razlazu, pucanju saradnje i sličnim stvarima?

Ognjen Radivojević: Ne sviram više s Goranom, jer mi fali vremena za sopstveni album. Mi smo putovali 10 meseci godišnje i nismo bili u Beogradu. Malo mi je falilo vremena i samo zbog toga smo prekinuli saradnju. U najnormalnijim smo odnosima, i pomažemo se uzajamno. Sve je normalno, samo ne idemo više na turneje.

Čaršijom se pričalo da si otišao od Brege zbog turneje sa Čolom?

Ognjen Radivojević: To su sve nagađanja i toga će uvek biti. Čola i ja se dugo meračimo oko neke saradnje, a kako sam ja u poslednje vreme više bio kod kuće ukazala se prilika da to realizujemo. Znam da je novinarima uvek atraktivno da pišu o nekom razlazu, da u sve to ubace elemente neke drame, ali to u ovom slučaju nema veze s istinom.

U poslednje vreme ljudi te često mogu videti u šetnji po centru Beograda?

Ognjen Radivojević: Imam studio u centru grada, a kako je za parkiranje opšta frka, moram da ostavim auto kilometar odatle. Volim da se prošetam i da čujem svakodnevne priče običnih ljudi. To ume da bude i te kako velika inspiracija u nekom trenutku. Čovek nikada ne zna šta ili ko će ga u datom momentu inspirisati.