Mlada podgorička rediteljka Marija Perović je prve profesionalne korake napravila na RTS-u. Radila je za crnogorsku reklamnu agenciju, a potom i na privatnoj televiziji „In“, a kao reditelj se oprobala i na crnogorskoj državnoj televiziji. Režirala je sve od spotova, reklama i emisija, do kratkih televizijskih formi. Asistent je na predmetu režija na Cetinjskoj akademiji. “Opet pakujemo majmune” je njen debitantski igrani film. Do sada je osim njega, radila i studenske filmove kao što su: “Udri jače manijače” i “3K Check in”...

Poslednjih godina u domaćoj kinematografiji skoro da i nema ljubavnih ostvarenja sa srećnim krajem. Vaš film negira tu tvrdnju...

Marija Perović: Tačno je da se više i ne pamti kada je snimljena melodrama sa hepiendom. To je u osnovi bitna stavka kojom se moj film razlikuje od ostalih. “Opet pakujemo majmune” ne menja svet, niti nas uči kako da živimo, već nas uči kako da uživamo u životu. U njegovoj osnovi, dvoje ljudi se vole, a drugi im smetaju. Uznemirava ih ono što je upad u njihov privatan život i što im ne dozvoljava pravo na intimnost. Naravno, svemu tome treba dodati i sukob generacija. Jednom rečju on opisuje borbu za nečije mesto pod suncem.

Obično žene gledaju melodrame. Da li će zbog vašeg filma u bioskope ići i pripadnici jačeg pola?

Marija Perović: Hoće, jer sam napravila ostvarenje koje će rado gledati i jedni i drugi. Moja poruka je da ukoliko jači pol želi da nauči nešto o slabijem polu, onda neka dođe i neka pogleda “Opet pakujemo majmune”. U njemu mogu da vide kako ih žene doživljavaju i koliko se bore za njih, pružajući im svoju ljubav.

Mnogi filmu dodaju epitet prvi crnogorski. Koliko je to tačno?

Marija Perović: Moram da se ogradim da je reč o prvom crnogorskom filmu koji je zvanično krenuo u bioskopsku distribuciju. Bilo je kolega koji su pre mene snimili filmove kao što je slučaj sa Nikolom Vukčevićem i njegovim ostvarenjem “Pogled sa Ajfelovog tornja” i Božidarom Nikolićem i filmom “U ime oca i sina”, ali još nisu prikazivani širom SCG.

Budžet filma iznosio je 132.700 evra. Da li je danas teško sa skromnim sredstvima snimiti dobar film?

Marija Perović: Uopšte je teško snimiti ikakav film, bio on nisko ili visoko budžetni. Međutim, nisko budžetne filmove obeležava i veće zadovoljstvo, entuzijazam, manji kompromisi, a opet veći profesionalizam. Tada smo svesni da smo u startu limitirani i da onda moramo da damo svoj maksimum.

Imate pet kopija. Kako ste to uspeli, s obzirom da ste imali mali budžet? Marija Perović: Tri kopije smo napravili od para koje smo prvobitno sakupili, a zahvaljujući ljudima iz “Montenegro erlajnsa” dobavili smo još dve, tako da film startuje sa pet kopija. Dosta smo problema imali oko marketinga u Crnoj Gori, jer su postojala zaziranja od naslova filma, u smislu o kojim majmunima je reč, plašeći se da nije nešto pogrdno ili metaforično. Takođe su mnogi i zaboravili šta znači snimati jedan film. Tim draže mi je što su “Majmuni...” gledani u Crnoj Gori, pa se nadam da će to otvoriti vrata mnogim mojim kolegama kada budu tražili finansijska sredstva za snimanje nekih drugih ostvarenja. Sigurno je da će i meni, ali i ekipi koja će raditi neki drugi film, ubuduće biti mnogo lakše.

Vaš film je prvi put prikazan na hercegnovskom festivalu prošle godine. Dosta je prozivan, pa je osim pohvala bilo i kritika, pa čak i polemika. Zbog čega?

Marija Perović: Odmah nakon projekcije usledio je talas pozitivnih kritika, što sam pripisivala rezulatu uticaja brojnih medija koji su stali iza mog rada, jer mi nismo imali mnogo novčanih sredstava za marketing. Ali, kada smo se vratili sa festivala ovenčani sa nekoliko nagrada, pojavilo se jedno ružno anonimno pismo u kome su iznete laži. Međutim, smatram da se na anonimne uvrede ne treba osvrtati. Srećom, sve se nekako na tome i završilo, pa iako priznajem da je bilo veoma neprijatno, na kraju sam uspela da sve prevaziđem i da to ostane samo kao jedna neprijatnost o kojoj više i ne razmišljam.

S obzirom da je crnogorski film, da li ste planirali da u glumačku ekipu ubacite i nekog srpskog glumca?

Marija Perović: Jesam, jer ja sam pre svega beogradski đak. Na FDU sam završila studije u klasi profesora Baje Šaranovića i kod mentora Gorana Markovića. Sve svoje studenske filmove sam snimila sa beogradskim glumcima. Međutim, scenario “Opet pakujemo majmune” se dotiče crrnogorskog mentaliteta, tako da smo se odlučili da šansu damo samo crnogorskim umetnicima.

Film je već imao i internacionalnu premijeru, jer je prikazan u Torontu i Otavi...

Marija Perović: Jeste moje ostvarenje je već prikazano na Festivalu novog srpsko – crnogorskog filma u Kanadi, ali niko iz naše ekipe nije mogao da ode na premijere, jer nismo imali dovoljno novaca za to. Srećna sam što ga je i tamošnja publika odlično prihvatila. Ovih dana film je dobio i pozive za festivale u Dortmundu, Rimu, Londonu...

Planirate li već rad na drugom projektu?

Marija Perović: Da i priželjkujem da za njega obezbedimo veći budžet. Konkretno scenario već postoji i pregovori su u toku, ali ne bih mnogo pričala, dok sve ne bude dogovoreno.

Da li ste gledali prošlogodišnja domaća ostvarenja i koje vam se najviše dopalo?

Marija Perović: Da, sve sam odgledala, a najviše mi se dopao film Raše Andrića “Kad porastem biću kengur”.