Mikica Bojanić je popularniji i traženiji no ikada. Od kada su objavljene fotografije na kojima je nag, njegovi telefoni ne prestaju da zvone. Zovu ga rođaci, prijatelji, sugrađani, novinari, obožavaoci, poznati i nepoznati. Devojke luduju za njim i vrište kada prođe ulicom. Ovo je, definitivno, njegovih pet minuta. Uživa Mikica u svemu što ga je nenadano snašlo i razmišlja kako da renovira svoj život.

Mikica Bojanić: Recimo, mogao bih da se oženim. Mislim, ne iz čista mira. Ali, kada bih sreo devojku koja mi se sviđa, ne bih mnogo gubio vreme. Bez veze su mi nekakva višegodišnja, maratonska zabavljanja koja se obično ne završavaju hepiendom. Za koju godinu, vidim sebe sa ženom i dečicom.

Da ti novostečena slava ne udari u glavu?

Mikica Bojanić: Nema teorije. Pa ja sam slavan od kada sam se rodio! Još kao klinac, pored oca pevača, navikao sam da sve što ima veze sa mojim ocem bude pod lupom. Rastao sam okružen zvezdama, medijskom pažnjom i uvek sam bio u centru dešavanja. Zatim je počeo da peva i moj stariji brat i opet sam, kao član porodice Bojanić, bio poznat. Moj otac je mnogo postigao, ali nikad mu slava nije udarila u glavu. Ni u vreme kada je bio najpopularniji. Pošto krv nije voda, nema šanse da se ja uobrazim! Evo, javno obećavam da ću ostati prirodan i normalan!

Sad kad ti je dobro krenulo, planiraš li da se preseliš u Beograd? Mikica Bojanić: Svi kažu da karijere bez Beograda nema. Ali, moj otac je dokaz da nije tako. Njegovoj karijeri nije smetalo što živi u Novom Sadu. Uostalom, nije Novi Sad preko sveta! Auto-putem, stižemo brže do centra Beograda nego iz nekog beogradskog naselja. Ne verujem da bih mogao da živim u Beogradu. Ali, bilo bi zgodno da u njemu imam stančić, da ne moram baš svakodnevno da vozim...

Hoće li ti tata kupiti stančić?

Mikica Bojanić: Još ga nisam pitao. Ali, razgovaraćemo o tome. Moj tata je preduzimljiv i poslovan čovek, ume nepogrešivo da proceni šta je dobra investicija i nije isključeno da će zaključiti da mu fali samo još stan u Beogradu. Mada, njemu je dosta kuća, stanova...

Nisi se pokajao zbog golišavih slika?

Mikica Bojanić: Nisam. Zašto bih?

Možda zbog nekih loših komentara?

Mikica Bojanić: Ne... Zlonamerni komentari me ne zanimaju. Te slike su mi, između ostalog, pomogle da vidim ko su mi pravi prijatelji! Prezirem dvostruki moral i foliranje i sve one koji glume izbrisao sam sa spiska svojih prijatelja. Kada su se pojavile te slike, moja mama je bila očajna. Bilo joj je važno šta će ko reći. Objasnio sam joj da mi ne živimo od onih koji me ogovaraju.

Mnogi kažu da je tebi lako, da je za uspeh dovoljno što si sin Miloša Bojanića!

Mikica Bojanić: To je smešno. Mnogo sam naučio od tate, ali ne gradim karijeru na njegovoj slavi. Dugo sam se ponašao u skladu sa tatinim savetima. Bio sam fin, odmeren, sve sam radio pošteno, ali me mnogi nisu primećivali. Primetili su me tek kada sam prvi put uradio nešto na svoju ruku. I on je bio zaprepašćen, ali je na kraju uvažio moje razloge. Prošla su vremena kada se čovek mogao probiti samo poštenim radom. Ovo je vreme skandala i ko to ne uvidi, ide na njegovu štetu. Ja polako učim da plivam kroz skandale!

Šta je tvoj najveći porok?

Mikica Bojanić: Ne pušim, ne pijem, ne drogiram se, ne ludujem za brzom vožnjom... Popijem samo nekad, u društvu, ali se ne opijam. Nekih klasičnih poroka nemam. Volim ono što vole svi mladi i uživam u lepim devojkama, ali to je daleko od poroka.

Šta misliš o silikonskim grudima?

Mikica Bojanić: Što da ne? Ako žena ima mogućnosti, a nije zadovoljna onim što joj je dala priroda, to je sasvim u redu.

Čujem da te je otac nekad terao da sa njim mešaš malter!

Mikica Bojanić: Jeste! Mnogo puta sam stajao za mešalicom. On je lud za gradnjom i želeo je da i ja osetim kako je raditi i graditi. Nekoliko puta je poludeo, kad je video kako držim lopatu. Ali, kad sam mu objasnio kako treba da se meša malter i odradio još par fazona, kupio sam ga... Prestao je da me tera da fizikališem...