U prvoj domaćoj telenoveli „Jelena“, jednu od glavnih ženskih rola tumači lepa i mlada plavokosa glumica Bojana Ordinačev. Rođena je 14. avgusta 1980. godine u Novom Sadu, ali već izvesno vreme živi u Zemunu. Za sebe voli da kaže da je „Novosađanka sa privremenim boravkom u Zemunu“. Pre pet godina upisala je glumu i pozorišnu režiju na BK Akademiji u klasi Nikite Milivojevića i Anite Mančić, završila je, a uskoro je očekuje i diplomska predstava kojom će i zvanično postati glumica. Gledaoci su je do sada mogli videti u popularnoj seriji „M(j)ešoviti brak“ i u edukativnoj emisiji za mlade „Hrabra generacija“.

Od kada ste odlučili da se bavite glumom, da li ste se ikada pokajali, jer pojedinci kažu da glumački poziv nije nimalo lak?

Bojana Ordinačev: Nijedan posao u životu nije lak, ali nije ni težak, ukoliko ga radiš od srca. Uvek sam mislila da mi je najteži period u glumi onaj koji sam provela na fakultetu, dok sam se upoznavala sa glumačkom veštinom. Ali, nakon završetka studija sam shvatila da je sve to bilo obdanište prema onom što me je očekivalo kasnije. Međutim, ne kajem se što sam glumica i verujem da se nikada neću ni pokajati što sam se opredelila baš za tu profesiju.

Većina anketiranih glumaca tvrdi da nikada ne bi igrali u sapunici. Da li ste se i vi dvoumili kada je trebalo da prihvatite ulogu Helen u „Jeleni“?

Bojana Ordinačev: Ne, ni trenutka se nisam dvoumila. Kada se odigra Šekspir i Dostojevski u pozorištu, nijedna uloga u sapunici ne može biti teža. Poznata su mi mišljenja onih koji nisu pozvani da igraju u telenoveli, pa ih kao nešto vređa i sama pomisao na sapunicu. Sve su to gluposti, jer sam sigurna da su prošli kasting, oberučke bi prihvatili da zaigraju u telenoveli, a tada bi njihova priča glasila sasvim drugačije. Nijedna uloga ne može uprljati glumca ukoliko je on dobar, a ako nije, podjednako će biti osramoćen igrao on u sapunici ili Čehovljevom komadu.

Direktni partner u „Jeleni“ vam je Srđan Karanović. Jeste li se ranije poznavali i koja scena sa njim vam je bila nateža za snimanje?

Bojana Ordinačev: Prvi put smo se videli tek na probnom snimanju, odnosno kastingu za „Jelenu“. Najteže nam je palo snimanje romantičnih scena, kojih je na početku scenarija bilo dosta. Tada se nismo još dobro poznavali, a poprilično je teško raditi „idilične susrete“ sa nepoznatim osobama. Pri tome mislim na one nešto intimnije scene. Međutim, posle par meseci sve je to daleko drugačije, odnosno mnogo lakše.

Koliko vam Aljoša Vučković (igra vašeg oca), kao stariji i iskusniji kolega, pomaže na snimanju i slušate li njegove savete ili radite onako kako smatrate da treba?

Bojana Ordinačev: Sve što se nauči na Akademiji, može se primeniti i u praksi. Tačno je i to da tokom studija ne doživljavamo kameru u pravom smislu, jedino ukoliko igramo u nekim studentskim filmovima. To iskustvo nisam imala i priznajem da mi je u početku sve bilo novo i teško. Aljoša mi je veoma pomogao i još mi pomaže, a ja rado slušam njegove savete. Smatram da je dovoljno kompetentan da me uputi na pravi put oko snimanja pojedinih scena.

Da li ste kao student priželjkivali saradnju sa nekom glumačkom veličinom sa kojom sada igrate?

Bojana Ordinačev: Ne konkretno, ali Irfan Mensur, Danica Maksimović, AljošaVučković, a pre njih i Mima Karadžić i Dara Džokić, učinili su da se osećam počastvovanom što radim sa njima. Od svih njih se može mnogo toga naučiti.

U „Jeleni“ ste pokazali i pevačke kvalitete. Volite li privatno da pevate i šta pevušite kada ste dobro raspoloženi?

Bojana Ordinačev: Da, obožavam da pevam i najčešće pevušim pesmu koju prvu čujem kada ujutru uključim radio stanicu. Obožavam francuske šansone i još neke “mirnije stvari“, poput pesama Stinga i Vitni Hjuston. Takva muzika me potpuno opušta, a to mi je preko potrebno kada se vratim sa snimanja. Često se po povratku kući izolujem, pa bar pola sata slušam muziku i odbijam da se javim na telefon, koji ume uporno da zvoni.

Volite da pozirate fotoreporterima. Imate i sjajnu figuru. Privlačili vas manekenska pista?

Bojana Ordinačev: Iz puke radoznalosti bih prošetala manekenskom pistom, ukoliko bi me pozvali da kao javna ličnost nastupim na „Fešn viku“ ili nekoj sličnoj modnoj manifestaciji.