Kao i većina raspevanih, Beki Bekić je ovu godinu započeo neradno. Džaba što je vazda nasmejan, što garantovano popravlja raspoloženje i što nije skup... Posla nema, pa nema! Dobar deo krivice za ozbiljno poljuljan ugled pevačke profesije i gomilu problema u toj branši, Beki pripisuje svojim kolegama.

Beki Bekić: Hapsio bih sve one što koješta lupetaju, frljajući se sumama od kojih se vrti u glavi. To su skorojevići koji leče svoje komplekse umišljajući da su bogovi. Nešto malo parica ih toliko tresne u glave da ne znaju gde su. Lepo kaže naš narod – ako hoćeš da vidiš kakav je neko, daj mu vlast ili pare! Muka mi je od svakakvih lupetanja koja veze s mozgom nemaju. Za Novu godinu, trebalo je da pevam u Domu armije. Kada su me pitali koliko tražim, zamolio sam ih da sve lepo sračunaju i iskalkulišu tako da svi budemo zadovoljni. Nikakvi avioni, kamioni, milioni... Malo je falilo da se dogovorimo, kad je nastao problem isplate. Na ono što meni da, organizator je trebalo da plati 97 posto poreza! To nema nigde na svetu...

Zašto u 'Grandu' nije emitovana vaša novogodišnja čestitka?

Beki Bekić: Uplašili se ljudi da se ne zamere Dinkiću. A nisam rekao ništa strašno. Samo da bih želeo: 'Da se približim Seki, ako ne može ona, ne bilo koja, nego može Stoja. Poželeo sam svakom dobru pesmu, meni da Nada peva i Hani, komšinica moja, i da nam Dinkić poreze smanji!'

Šta vam je doneo album, snimljen posle petogodišnje pauze?

Beki Bekić: Ništa posebno. Sad vidim da sam mogao i da ga ne snimim. Ali, mislio sam da je krajnje vreme. Bilo je euforije, ali danas se ne isplati snimati. Pevač snimi album, da ogromne pare, a da ih vrati... Lažu oni koji tvrde da im diskografske kuće pokrivaju troškove. To nema šanse! Isto kao što lažu oni koji pričaju da se ubijaju od posla. Većina tih peva pred dvadesetak ljudi i ne može da zaradi ni za vodu, a kamoli za nešto krupnije. Nego, cilj im je samo da pobegnu od kuće!

Dobro, zato vi imate rezervno zanimanje – komponujete. Pevači se žale da ih kompozitori deru, znači da dobro zarađujete!

Beki Bekić: Nekima se isplati da konponuju, ali ne i meni. Zvuči otrcano, ali ja to radim iz ljubavi. Dam nekome pesmu, svestan da su teška vremena, da posla nema. Pristanem da čoveka sačekam da plati, dok zaradi... Posle se to zaboravi... Muka je to. Kad si skup – ne valja. Kad si jeftin, opet ne valja. Svi se čude što si jeftin i zaključuju da je to zato što ne valjaš!

Ko je u poslednje vreme snimio vaše pesme?

Beki Bekić: Na poslednjem albumu Nade Topčagić ima četiri moje pesme. Radio sam i na poslednjem albumu Zlate Petrović. Uradio sam i ceo album za grupu 'Pljevaljski tamburaši'. Album je pravo muzičko blago, ali to nikog ne zanima. Nikako da se nađe izdavač! Šteta... Nikog nije briga za vredne pesme za uživanje...

Imate li mnogo dužnika?

Beki Bekić: Gomilu! Ponašaju se kao da mi ništa ne duguju. Ako ih konkretno pitam kada će da izmire dugove prema meni, mrtvi hladni kažu da nemaju! Posle dva dana, zaborave šta su rekli pa krenu da pričaju kako su bili u nekom eksluzivnom letovalištu, ili kako su kupili najnoviji model frižidera koji košta samo 1000 evra, ili Armanijevo odelo koje košta još više... Da se čoveku zgadi život!

Kad ćete krenuti da uterujete dugove?

Beki Bekić: Ne znam... Digao sam ruke. Šta da kažem ljudima koji nemaju obraz? Nisu to samo oni koji mi duguju za pesme. Takvih je najmanje. Većina su ljudi kojima sam dao keš na zajam. Nekom sto evra, nekom 500, nekom 1000... Dođe neko, pa krene da kuka, a mene prosto sramota da mu ne dam! Namagarčen sam sto puta, a nikako da se prizovem pameti. Magarac ostaje magarac! I na telefonu mi stoji slika magarca, da me podseti koliko sam blesav! Kada bih sakupio sve što mi ljudi duguju, mogao bih da kupim garsonjeru u centru Beograda....