Mladi pevač Marko Nikolić je sasvim neobična pojava na narodnjačkoj muzičkoj sceni. Uglađen je, odmeren, tih, povučen, nenametljiv i ima gomilu osobina i još koječega, što ni malo ne priliči ovdašnjoj folk zvezdi! Između ostalog, Nikolić ima i diplomu profesora džez pevanja, stečenu na Muzičkoj akademiji u Gracu. Pošto je tek nedavno snimio album prvenac, izgleda da je smatrao da bez diplome profesora ne vredi snimati!

Muzičku karijeru je počeo već u trećoj godini, uz stariju sestru, poznatu pop pevačicu Maju Nikolić. Kao klinci, Maja i Marko su bili kantautorski duo, koji su krstili po sebi 'Mar-Maja'. Privlačili su pažnju svuda gde se pojave. Nastupali su na mnogim festivalima, a publiku i šarolike žirije su ostavljali bez daha! Kao od šale su osvajali prva mesta. Samo '89. godine, pokupili su nekoliko nagrada – na 'Beogradskom proleću', 'Majskoj pesmi', festivalu 'Deca pevaju srcem'... Marko je svirao gitaru, bubnjeve, klavijature...

Marko Nikolić: Moja sestra je započela solističku karijeru, a ja sam završio srednju muzičku školu u Nišu. Zatim sam otišao u Austriju i u Gracu upisao Muzičku akademiju. Danju sam išao na predavanja, učio i bavio se ozbiljnom muzikom, a noću sam po lokalima svirao narodnjake. Sasvim lepo sam uskladio dva paralelna života i u oba sam se odlično snašao! Pošto nisam mogao da se odlučim, jedno vreme sam uporedo studirao solo pevanje, džez i bubnjeve! Pre dve godine, diplomirao sam na odseku za džez i solo pevanje.

I tako ste postali prvi narodnjak u istoriji naše muzike sa diplomom profesora džeza!

Marko Nikolić: Mislim da je tako! U neku ruku je smešno kada belac stekne diplomu profesora džeza, jer je džez crnačka narodna muzika! Nema veze, pored toga što sam završio Akademiju, završio sam ja i drugu školu, onu kafansku koja će mi pomoći da se bolje i lakše snađem na estradi...

Čujem da ste imali sjajne profesore!

Marko Nikolić: Na Akademiji su mi profesori bili ljudi koji su legende džeza. Fantastične učitelje sam imao i ovako. Nedavno sam bio na turneji Dragane Mirković. Zajedno smo putovali po Evropi i nastupali po mnogim evropskim gradovima tako da sam i od nje mnogo naučio. Zaista sam imao sreće... Bili smo u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj...

Gde vam se najviše dopalo?

Marko Nikolić: Pariz me je fascinirao. Bio sam prvi put u tom gradu i zamišljao sam ga drugačije. Muzeji i znamenitosti su uglancani, sređeni, skockani da nema dalje. Ali, zato je sve okolo haos. Pariz je prljav, prepun arapa i crnaca i verovali ili ne, za Pariz je Beograd oličenje čistoće!

Kako mislite, tako kulturni, uglađeni i obrazovani, da se borite sa silnim alama na estradi?

Marko Nikolić: Valjda ću uspeti da nađem neki način! Idem na »jače« strane, na kvalitet... Umem mnogo toga, ne samo da pevam, već da pišem pesme, da komponujem, da ih produciram... U Beču sam otvorio muzički studio u kojem komponujem i aranžiram za kolege. Mislim da je moja muzička svestranost i potkovanost velika prednost!

A možete malo i da se ogrebete o sestrinu slavu!

Marko Nikolić: Neću da se grebem o Majinu slavu, ali nemam ništa protiv da me ljudi vezuju za nju. Nas dvoje se bavimo različitim vrstama muzike, negujemo različite stilove.

Jeste li u kontaktu sa njom?

Marko Nikolić: Jesam! U januaru ću verovatno u Ameriku, da posetim sestru i njenu porodicu. A ona će ovde biti u februaru, jer treba da spremi pesmu za 'Evroviziju'...

Da li ste negde konkurisali za mesto profesora?

Marko Nikolić: Nisam! Nedavno sam pozvan da radim u jednoj školi u Beču. Ali, ja sam već duže od dve decenije uživam u muzičkim izazovima i teško bi mi bilo da se od ponedeljka do petka skrasim na jednom mestu.

Šta očekujete od prvog albuma?

Marko Nikolić: Priznajem, ne mnogo. Kao klincu, sva vrata u svetu estrade su mi bila otvorena. Zbog studija sam zapostavio estradnu karijeru i sada bih želeo, ovim pesmama, da ljude podsetim na sebe... Većina njih se seća šta smo Maja i ja nekad radili, ali nikako da shvate da sam ja taj klinac koji je nekad na festivalima po celoj velikoj Jugoslaviji pravio haos...