Nakon dvogodišnje pauze Đorđe Balašević je ponovo pevao pred beogradskom publikom. Popularni lala ovog puta održao je samo četiri novogodišnja koncerta, koji su istini za volju bili dupke puni. Đole je na ovim koncertima uglavnom pevao neke manje poznate pesme, dok su opštenarodni hitovi ovom prilikom izostali. Ali, zato nije izostala njegova priča na sve moguće teme koje čine našu svakodnevnicu, uz, kao po običaju udaranje packi vladajućim političarima. Iako je u Sava centru održao ni manje ni više nego 110 koncerata, Balašević je imao dozu treme:

Đorđe Balašević: Istina je da sam imao neku vrstu treme i uzbuđenja, jer sam se po prvi put u svom životu osećao kao da gostujem u Beogradu. Inače, nikada u životu nisam imao tremu, ali sam stekao utisak da je Beograd promenio karakter. Onaj duh grada koji sam ja znao malo je atrofirao, bar se meni tako čini. Priznajem da mi se ne sviđa način i promene koje vidim, ali se nadam da je to samo osnova na koju će se nakalemiti nešto lepše.

Ima onih koji su rekli samo četiri koncerta u Sava centru?

Đorđe Balašević: To što smo smanjili nastupe na četiri je neka trenutna prirodna mera i stanje stvari. Neki ljudi su jednostavno izgustirali Balaševića, neki su demoralisani, neki dekintirani... Druge su okolnosti u pitanju i jasno je da su vremena teška. Trudili smo se da ljudi koji dođu na koncert izađu s osmehom i pozitivom iz sale. Nisam verovao da će u Beogradu ikada doći vreme kada ću morati da se borim za osmeh, a to je poslednjih godina sve više potrebno jer je kod mnogih ubijena nada, koja umire poslednja.

Posle svih koncerata i putovanja šta vas danas čini srećnim?

Đorđe Balašević: Sigurno porodica! Shvatio sam kao dečak koji je od novosadske ulice Jovana Cvijića stigao do Ist Rivera, Kofi Anana i ovih svetskih prevaranata, da je ono najbitnije oko tebe, nadomak ruke. Sve je to lepo, koncerti, hale, nagrade, bisevi, sve to strašno hrani čoveku ego, ali mali sentimenti oko kuće, porodice i prijatelja najviše vrede u životu. Zato posle svakog koncerta hitam domu, ne da bih zatekao Olju s nekim novim ljubavnikom, kako pišu određeni tabloidi, već zato što želim da budem s njima. Nedostaje mi Aleksina soba sa svetiljkom u obliku meseca i ta atmosfera spokoja dečjeg sna.

Posle frke s Ljubišom Samardžićem, da li ste gledali film ‘Jesen stiže dunjo moja’?

Đorđe Balašević: Nisam, jer da sam otišao svi bi gledali da li možda pljujem prema platnu. Pročitao sam scenario, a naša mlađa ćerka Beba je odgledala film za sve nas, i kad se vratila samo je rekla “Sve je kao po scenariju”! Uz lik Vase Ladačkog skupljao sam novac za film po Vojvodini, a onda nisam učestvovao u projektu. Vasa je ironično nazvan Lađarski, a čuo sam kako je film prošao kod publike i kritike. Ne likujem zbog toga!

Hoće li se desiti snimanje filma ‘Vasa Ladački’?

Đorđe Balašević: Pišem scenario, ali je jako bitno naći sponzore za tako nešto. Već sam rekao da ću biti spreman da popijem tonu kafe i piva u reklamama, ako to bude potrebno da se snimi film. Ja sam sva poniženja u samom početku priče sa Samardžićem trpeo samo zbog toga što je moja Jovana trebalo da igra. Iako mi je sve smrdelo na prevaru, razmišljao sam imam li prava da zbog svoje sujete i tvrdoglavosti uskratim mogućnost njoj da zaigra na filmu. Desilo se šta se desilo, a obećao sam da ću sve učiniti da ove godine izguramo priču oko Vase Ladačkog.

Vidite li u liku i delu Vlade Georgieva nekog svog naslednika?

Đorđe Balašević: Od svih mojih koncerata mogu da se setim tri ili četiri imena kolega koji su mi bili na koncertu, i to da mi je neko rekao, jer se nisu javili. Uspeh se nikada ne prašta, a Vlado me je pozvao pred svoj koncert u Novom Saadu. Već sam imao nešto ranije zakazano, ali sam mu poslao poruku i poželeo sreću pred beogradske koncerte. Drago mi je da se pojavio neko ko je autor, ko sve radi uživo i ko je dosledan u svom stavu da se neće pojavljivati na nekim medijima. To cenim i dobro je što je čovek mlad, jer takvi nam fale. Georgiev je mnogo više muzičar od mene, on je mekši kantautor, a ja sam samo tekstopisac koji se svih ovih godina dobro upakovao. Ako neko u njemu vidi mog naslednika, to može samo da mi prija.

Ðorðe Balaševiæ sa suprugom Oljom i sinom Aleksom

Nova godina u porodici Balašević se tradicionalno dočekuje kod kuće?

Đorđe Balašević: Kod nas je uvek to tako! Mi napravimo jedan strašan švedski sto na kome su jela koje Šveđani verovatno nisu ni videli u životu. Od kad smo Olja i ja zajedno, a sad će nam biti srebrna svadba, to je kod nas bila tradicija da slavimo kod kuće. Svi su obično euforični, idu na neke žurove, a onda se oko 15 minuta iza ponoći razočaraju, pa svrate kod nas. Tako da nam je u toj noći uvek gužva u kući. Aleksa dovede svoju ekipu, pravimo vatromet i super se provedemo.