Iako je u muzičkom svetu duže od decenije, prvi album Goran Tomić – Gogi snimio je tek nedavno. U stvari, trebalo je da se njegov prvenac pojavi odavno, ali sticajem okolnosti, Gogiju se tek sada dešava ono o čemu je je od detinjstva maštao. Oprobao se Gogi i kao menadžer, drugovao i radio sa mnogim pevačkim veličinama, organizovao njihova gostovanja po svetu. Bezbroj puta se žestoko opario i još žešće opekao, a o svojim avanturama i putešestvijama bi mogao roman da napiše!

Goran Tomić - Gogi: Počeo sam da tezgarim i zarađujem već u petnaestoj. Na užas roditelja, batalio sam školu i dohvatio se muzike. Jedva su, jadni, to preživeli. Bila su to luda vremena. Familija je mislila da sam načisto poludeo i da za mene nema spasa. A ja sam uživao u tom ludilu u koje sam upao. Em je bilo zanimljivo, em je lova pljuštala kao kiša. Za mene, klinca, bio je to obećani svet, raj...

Čula sam da ste u inostranstvo otišli bez pasoša!

Goran Tomić - Gogi: Još sam bio maloletan i o pasošu sam mogao samo da sanjam. Neočekivano, drugari su me pozvali da sa njima idem u Nemačku jer su tamo imali ugovorenu tezgu. Taman posla da dozvolim da mi zbog pasoša takva šansa propadne! Svi moji drugari muzičari su bili stariji od mene i odlučili su da me prošvercuju! Nisam znao za strah, nisam ni pomišljao da bi nešto moglo poći naopako. Zaista, granicu smo prošli kao od šale, bez problema. Lepo sam sedeo u autu i pasoš mi niko nije ni tražio. Dva meseca sam bio u Štutgartu. Bilo je nezaboravno. Haos! Nikad se tako ludo nisam proveo. Maloletnik bez pasoša u inostranstvu, a love u izobilju...

Zašto je prvi pokušaj da snimite album propao?

Goran Tomić - Gogi: Taj prvi album sam pripremio za Diskoton. Imao sam 18 godina i sebe sam smatrao već iskusnim pevačem! Ali, došao je rat i od mog albuma nije bilo ništo. Ogorčen i razočaran, otišao sam prvo za Nemačku, zatim za Švajcarsku. Radio sam po lokalima, učestvovao u humanitarnim akcijama... Teško sam sve to preboleo i mnogo mi je vremena trebalo da nađem snage za nov početak.

Kako ste se našli u Australiji?

Goran Tomić - Gogi: Tako, krstareći po svetu, stigao sam i tamo. Danas, kad me neko pita gde živim, moram da razmislim da bih odgovorio. Živim u Banjaluci, živim u Pertu, živim svuda po malo i sanjam o tome da se usidrim u rodnom kraju, za sva vremena. Mislim da će mi pesme sa ovog albuma pomoći u tome.

Zašto ste se manuli menadžerskog posla?

Goran Tomić - Gogi: Sticajem okolnosti. Desila mi se tragedija u porodici. Umro je moj ujak, zatim otac... Brzo se u tom poslu ispadne iz štosa. Već sam bio i malo umoran od svega – od hirovitih zvezda, čudnih gazda, napetih situacija...

Jeste li više gubili ili dobijali?

Goran Tomić - Gogi: Kolo sreće se stalno okretalo. Pre nekoliko godina, radio sam turneju Miroslava Ilića u Australiji. Posle koncerta u Pertu, otišli smo u kazino i zaigrali rulet. Nismo imali sreće. Miroslav je izgubio sve što je zaradio te večeri, a ja sam izgubio šest hiljada dolara. Niko mi nije bio kriiv. Jednostavno, nisam imao sreće.

Da li vas je nekad neki pevač prevario?

Goran Tomić - Gogi: Naravno... Sa jednim poznatim pevačem sam se dogovorio da gostuje u nekim lokalima u mojoj organizaciji. Sve je bilo precizirano, pa sam otišao da dam reklamu u lokalnim novinama. Ljudi u novinama su me zaprepašćeno gledali. Upravo je jedan moj kolega dao reklamu za istog pevača, u isto vreme, u drugom lokalu. Čovek se sa svima dogovorio! Uglavnom, sve nas je izradio i svi smo zbog njega pukli!

Izgleda je ipak bolje biti pevač nego menadžer!

Goran Tomić - Gogi: Naravno! Mada, dešavale su mi se lude stvari. Jednom sam pukao zbog kengura! Krenuo sam u australijski gradić Kopapido, da pevam, sa drugarima. Tamo su ljudi prebogati jer iskopavaju opal. Ali, na pustom putu smo naleteli na kengura i on nam je razbio auto! Sve u svemu, nije bilo šanse da stignemo na zakazanu svirku. Svako od nas je tako izgubio po dvadeset hiljada dolara! Od tada, kengura ne mogu da vidim ni na slici!