Svuda gde se pojavi, DJ Krmak prisutnima popravlja raspoloženje. Što zbog toga što se pakuje u vedre boje, netipične za muškarca, što zbog toga što stalno prosipa fazone i zasmejava svakog kog stigne. Njegova duhovitost deluje spontano, prirodno, a pakovanje, provereno, osvežava. I dok zabavlja sve oko sebe, i sam se ludo zabavlja! U priči o njemu, kako kažu mnogi njegovi prijatelji, najluđe je to što svoje glupiranje odlično unovčava.

DJ Krmak: Još kao Titov pionir, predstavljao sam se publici na raznim manifestacijama – povodom Dana žena, Titovog rođendana... Među velikim pevačima, bio sam jedino dete na sceni! Odmah sam sve shvatio ozbiljno. Imao sam 12 godina kada su po mene došli lokalni muzičari i pitali me da li bih nastupao sa njima u motelu u Prnjavoru. Tako sam sa orkestrom uleteo u lokal i napravio haos. Delirijum sam izazvao! Bilo je takvo ludilo da je jedan tip polupao u cugu šest stolova i kasnije doneo dve vreće kukuruza da plati štetu!

Kako ste vi finansijski prošli?

DJ Krmak: Namazani lisci iz orkestra su me izradili i nisam dobio ni paru. Kada su sledećeg vikenda otišli u isti motel, gazda ih je pitao zašto nema mene. A onda ih je izjurio napolje i rekao da više neće da ih vidi bez klinca, to jest bez mene! Tako oni dođoše po mene. Jesam bio klinac, ali nisam bio naivan pa sam zatražio da mi plate ono što mi duguju i još da mi honorar daju unapred! Oni poludeli, neće klinac da ih ucenjuje. Ipak, bilo je po mom... Tako sam počeo da haram...

Šta ste vi, u stvari? Diskdžokej, pevač, klovn?

DJ Krmak: Ljudi još nisu sabrani u glavi šta sam i ko sam! Ja sam – spontani haos! Pevač, zabavljač... Moji koncerti su kao koncerti Roling Stonsa. Žestoki su da žešći ne mogu biti. Padam, valjam se, padaju bine, sve se ruši. Radim sve, samo da bih ljude zabavio. Nema režije, cenzure, montaže, sve je spontano! Radim ono što niko neće. Ili, možda bi neko i radio, ali nema hrabrosti!

Odakle vam to blesavo ime?

DJ Krmak: Kockao sam se! U jednu vreću sam stavio dve hiljade različitih imena. Bilo je tu imena afirmisanih muzičkih i filmskih zvezda, omiljenih i omraženih političara, flore, faune... Sve sam strpao u isti koš pa mućkao, mućkao, mućkao.... I onda sam izvukao! Kad sam video šta sam uradio, tri dana sam polemisao sam sa sobom. Na kraju sam sebi rekao: Dobro, ako mi je sudbina da živim sa tim imenom, neka mi bude! Tako postah DJ Krmak!

Kako se osećate u suknjicama, sa roze kosom, roze patikicama... DJ Krmak: Fantastično! Ne volim da na sebi imam dosadne boje... Gledajući kolege, zaključio sam da kamera prosto obožava jake boje. Što da oblačim nešto u čemu me niko ne bi primetio? A apsolutno me ne interesuje ko na to kako gleda i šta ko kaže. Uostalom, čini mi se da su ljudi sve emancipovaniji i da sve lakše kuže moj fazon. Ne može svako biti unikat, ali ja se bar trudim da to budem, da se uzdvojim iz mora uniformisanih, jednoličnih, dosadnih...

Pitaju li vas ljudi često da li ste normalni?

DJ Krmak: Pitaju me! Ali, ne uzbuđujem se zbog takvih pitanja. Moje je da kuliram. Uostalom, lepo mnogi kažu da niko bolje od mene ne naplaćuje sprdačinu na svoj račun!

Spopadaju li vas žene sa pitanjima gde ste kupili suknjicu, šminkicu, patikice?

DJ Krmak: Na Zapadu, na ulici niko na mene ne obraća pažnju. Tamo sam uobičajena pojava, a i ljudi gledaju svoja posla. Ovde me žene spopadaju da me pitaju gde sam nabavio farbu za kosu, cipele ili ko zna šta još. Samo, još me nijedna nije spopala da mi kaže da sam dobar frajer. To me malo nervira...