Mladi pop pevač, Emmano, čiji je album prvenac izdao Intakt u BiH, rođen je i odrastao u Francuskoj. Za njega je najlepši grad na svetu, koji nikada ne spava, Pariz, a tamošnja kuhinja i način života su mu nezamenljivi. Kako mu je francuski maternji jezik, 2001. godine poželeo je da nauči jezik svojih predaka. Učeći jezik konačno je razumeo tekstove naših pesama i shvatio koliko u njima ima emocija. I zato je rešio da svoje emocije podeli sa nama. Zanimljivo je da je Emmano pevajući strane pesme tako učio i jezike: engleski, italijanski, nemački. Prve korake u muzici napravio je 1998. godine u rep grupi DST. Već ’99. osvaja dve nagrade na prestižnom Pariskom festivalu – za Otkriće godine i za Najbolju interpretaciju. A, 2000. snima pesmu u sasvim drugom muzičkom žanru i sa njom osvaja treće mesto na festivalu “Les Eurockeennes de Belfort”. O sebi, nagradama, Sarajevu i još po nečemu priča nam Emmano. Da li je album prvenac ispao onako kako si ga zamislio?

Emmano: Zadovoljan sam prvim albumom, nije baš ispao kako sam zamišljao, jer sam bio dosta neiskusan dok sam radio na toj prvoj ploči. Trajalo je godinu dana, godinu uz koju sam puno stvari naučio. Mislim da su pesme kvalitetne, ali da nisam izvukao sve od sebe. Znam da danas puno bolje pevam nego dok sam snimao ploču i to ću potvrditi sa drugim albumom na kojem sam već počeo raditi. Sada želim da pevam samo autobiografske pesme, da podelim sa publikom moje emocije, moje priče, moja iskustva.

Osvajao si nagrade u Francuskoj. Koliko ti nagrade znače i da li su ti bile satisfakcija da nastaviš dalje i snimiš album?

Emmano: Meni je najveća nagrada kad publika peva moje pjesme i kad ih voli. Naravno da volim nagrade, ali znam da ima sve više i više štela u tome. U našim državama za neke festivale ili nagrade, danas ti organizatori otvoreno kažu cifru ako hoćeš biti nagrađen! U Francuskoj, nisam ni razmišljao o albumu kad sam osvojio te nagrade, to je došlo sasvim normalno.

Odakle želja da snimiš album na našem jeziku?

Emmano: To su moji koreni. Imao sam i ja dosta stvari da kažem i želeo sam da me neko čuje. Nešto me je vuklo da snimim na našem jeziku. Za mene je challenge bio pevati na tom jeziku i moram da priznam da je dosta muzikalniji nego francuski. Zašto si odabrao Sarajevo za život?

Emmano: Nisam odabrao da živim tamo, u neku ruku sam morao. Pošto je to moj album prvenac, trebao sam da budem prisutan tamo, zbog televizije, radio stanica, itd... Ali, teško je za mene napustiti Francusku totalno, i neću. Znam da bi puno raje volelo otići sa ovih prostora i često mi kažu da sam lud zbog toga što sam došao u Sarajevo. Al’ to što me vide na Tv-u i gledaju u novinama ne mora da znači da živim tamo. Uistini sam najviše na točkovima, nekad ovde nekad tamo, svugde i nigde u isto vreme.

Da li si imao uzore među našim pevačima?

Emmano: Nisam ih imao jer ih nisam poznavao, danas volim slušati Merlina, Bijelo Dugme, Čolića...

Kakva je razlika između muzike kod nas i u Francuskoj?

Emmano: Recimo da, većinom, kod nas je uvijek jedna te ista tema: ljubav! A u Francuskoj se pjeva o svemu, ništa nije tabu. Al’ ipak više volim naš melos nego Francuski, ima duše u našim pesmama.

Šta Emmano privatno sluša?

Emmano: Eros Ramazzotti, Michel Bolton, Elton John, Xavier Naidoo... Skoro samo stranu muziku.

Sigurno si na udaru devojaka. Kako izlaziš na kraj sa njima?

Emmano: Meni je karijera sada u prvom planu, što ne znači da ne volim imati žensko društvo. Uvek sam blizu mojih obožavaoca i nakon svakog nastupa, odvojim uvek makar sat vremena gde mogu pričati sa njima ili slikati se. Naravno da mi imponuje kad me šarmiraju devojke al’ sam iskren momak koji ne grabi svaku priliku kao dosta mojih kolega, što mi se ni malo ne sviđa. Ja kad imam devojku onda sam samo njen i ne volim lagati da nemam devojku da bih mogao imati nešto sa strane. Svaki čovek koji poštuje i ceni žensko biće reagovao bi kao ja, nadam se barem!

Koliko ti je bitan izgled? Imaš li ljude koji ti rade stajling ili sve sam biraš?

Emmano: Izgled je veoma bitna stvar za mene. Treba mi puno vremena da se odlučim šta ću obući kad izlazim ili kad gostujem u nekoj emisiji. Ja sve biram sam, ne volim klasiku, volim nekada i sam izmišljati neke kombinacije.

Kakav je Emmano privatno? Da li te je činjenica da si postao poznat promenila?

Emmano: Privatno sam kakav sam i u javnosti, ne igram ni kakvu ulogu. Popularnost me nije promenila, za moje retke prijatelje sam ostao isti, samo što nažalost nemam više puno vremena za njih. Ali ako treba izaći u susret nekom onda sam spreman da sve zapostavim za to.

I za kraj...

Emmano: Za kraj želim da se zahvalim svima koji me podržavaju i slušaju, to mi daje puno snage i nade za budućnost. Žao mi je što moj album nije izašo u Srbiji, u Hrvatskoj i u Sloveniji, jer znam da imam i tamo svoju publiku zahvaljujući internetu. U kontaktu sam sa prijateljima iz ovih država koji mi često kažu da se traže moje pesme na radio stanicama, ali ih nažalost nema. Nadam se da ću sa drugim albumom, imati priliku da se predstavim svim zemljama bivše Jugoslavije. Volim vas, Emmano.