Prvi dugometražni film bosanskog reditelja i scenariste Srđana Vuletića „Leto u zlatnoj dolini“, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Festu, a tek ovih dana se prikazuje i u beogradskim bioskopima. Ova savremena drama govori o generaciji mladih kojima očevi nisu ostavili ništa u nasleđe, osim uništenih gradova, srušenih principa i haosa jednog razorenog društva. Tako su generacije mladih postali taoci pogrešnih odluka donesenih u prošlosti. Glavna ličnost je Fikret, sarajevski šesnaestogodišnjak, koji je bio sasvim običan tinejdžer dok na sahrani svoga oca nije saznao da njegova porodica treba da vrati popriličan novčani dug. Želeći da ocu obezbedi oprost od greha, Fikret se najednom našao u vihoru posleratnog Sarajeva, kojim vladaju haos, beda i siromaštvo.

Glavne uloge tumače: Haris Sijarić, Kemal Ćebo, Zana Marjanović i Svetozar Cvetković. Beogradski glumac tumači lik korumpiranog policajca, koji umesto da pomogne mladiću, pokušava da ga iskoristi i okrivi za nedelo koje je sam počinio.

Posle dužeg vremena prvi put se pojavljujete u negativnoj roli. Da li je i koliko teže igrati negativca nego pozitivnu ličnost?

Svetozar Cvetković: Podjednako je teško. S jedne strane, lepeza raznovrsnijih sredstava se nudi ukoliko treba da se kreira negativna ličnost, a opet probranija vrsta sredstava se koristi za dočaravanje pozitivnog lika. Reditelj ovog filma je jednom izjavio, a i ja se slažem sa tim, da postoje protagonisti i antagonisti, a ne pozitivci i negativci. Po toj podeli ja sam tumačio glavnog antagonistu i pokušao sam, a mislim da sam i uspeo, da to odradim na najbolji mogući način.

Svetozar Cvetkoviæ u filmu Leto u zlatnoj dolini

Stiče se utisak da vam je veoma stalo da publika i kritika vide „Leto u zlatnoj dolini“ i steknu određena mišljenja o ovom bosanskom ostvarenju?

Svetozar Cvetković: U pravu ste. Mislim da je film jako dobar, jer obrađuje jedan drugačiji milje. Čak je i Vuletić potpuno drugačiji od većine današnjim mladih reditelja. On poseduje van lokalni, čak bi se moglo reči, evropski senzibilitet. To potvrđuju i brojne nagrade širom Evrope gde je film učestvovao na mnogim manifestacijama, dok je u samoj BiH prošao relitivno nezapaženo. Inače, ovo ostvarenje je početkom godine na festivalu u Roterdamu osvojilo prvu nagradu – „Zlatnog tigra“.

Sa ekipom filma Pogled sa Ajfelovog tornja

I festovska publika ga je odlično prihvatila, ali je trebalo 10 meseci da bi se ostvarenje našlo na redovnom bioskopskom repertoaru. Zbog čega?

Svetozar Cvetković: Svima je dobro poznata katastrofalna situacija u kojoj se već dugo nalaze bioskopi. Razlog drastičnog pada gledanosti i domaćih i stranih filmova je svakako posledica vrhunski aktivne piraterije. Nažalost, iz dana u dan je sve gore i gore. Zbog toga su i distributeri dosta razmišljali da li da film „Leto u zlatnoj doloni“ prikažu u bioskopima ili ne. Međutim, pošto je prošlo već više od dve godine kako je film prvi put prikazan u Sarajevu, producenti su ipak smatrali da film može da bude prikazan i ovde.

Glavne uloge tumače naturščici. Kakva je bila saradnja sa njima?

Svetozar Cvetković: Jedan od njih, više nije naturščik, jer je počeo da studira glumačku Akademiju u Sarajevu. Inače, poznato je da igrati sa naturščicima uvek može da bude mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, saradnja je zanimljiva i duhovita, a sa druge nezahvalna, jer naturščik uvek ima drugu, dodatnu „boju“ na platnu, što ga čini interesantnijim, ali i otežavajućim za rad sa profesionalcem.

Konkretno šta vam je bilo najteže?

Svetozar Cvetković: Svakako scene gde postoje dijalozi. Kada se igra sa drugim glumcem, profesionalcem, zajednički se prilagođavamo dijalogu, i to zahteva određenu težinu. Ali, kada se radi sa amaterima to je daleko teže, mada i izazovnije. Najteže mi je svakako bilo snimanje na velikoj hladnoći, koja je tih dana bila u Sarajevu.

Film ste gledali više puta. Da možete, da li bi sa ove distance nešto promenili u njemu?

Svetozar Cvetković: Ništa, jer mislim da je on zaista dobar i da u njemu ne treba apsolutno ništa menjati.