Šeki Turković se ovih dana isplakao više no ikada. Malo, malo, pa mu oči zasuze. Prijatelji i oni drugi ga svaki čas bockaju, pokušavajući da ga oraspolože i da mu izmame osmeh. Malo, malo, pa mu neko u šali kaže da Saša Popović nije vredan njegovih suza! Pevač se štrecne i obično drekne...

Šeki Turković: Ma kakav, crni, Saša Popović! Strašno sam nervozan zbog ćerke i jedino se zbog nje nerviram i radujem istovremeno. Srećan sam i tužan. Pre par dana, otputovala je u Nemačku. Živeće u jednom malom mestu kraj Hanovera. Prvo će završiti kurs nemačkog jezika, a onda će nastaviti studije tamo. Ovde je završila Višu poslovnu školu. Srećan sam što je dotle stigla, što se osamostaljuje, ali mi je njen odlazak vrlo teško pao.

Teši li vas neko?

Šeki Turković: Teši me supruga Emina. Ustvari, naizmenično tešimo jedno drugo i plačemo. Ponosni smo na svoju ćerku, ali nam je kuća odjednom pusta i prazna. Nekoliko dana pred njen odlazak, vrvelo je od sveta. Prijatelji, rođaci, komšije, društvo – svi redom su dolazili da se pozdrave sa njom, da joj požele sreću...

Kakva je sutuacija sa Grandom?

Šeki Turković: Nema tu ničeg spornog. Definitivno sam se razišao sa njima i moja noga nikad više neće kročiti u prostorije Granda. Mogu oni bez mene, mogu i ja bez njih!

Mnogi se prisećaju da ste to isto rekli i za PGP i Mišu Mijatovića, a sad ste opet u najvećoj ljubavi sa njima!

Šeki Turković: Stvari se menjaju. Znate, ja sam ćutljiv čovek. Godinama sam gledao svašta, trpeo svašta, ćutao i gledao svoja posla, na svoju štetu. Nije mi padalo na pamet da bilo koga prozivam niti da sa bilo kim ratujem. A onda mi je pukao film od svega i počeo sam iskreno da govorim ono što mislim, o onome što me boli i tišti. Mnogi su to pogrešno protumačili. Neko je nešto dodao, neko oduzeo i ja, ni kriv ni dužan, ispadoh prevrtljivac koji brzo menja strane! A ti što me takvim smatraju i takvim proglašavaju, mudro ćute i mute na sve strane! Ja nisam ljigavac kao neki!

Zar se niste uplašili za svoju karijeru kada ste raskrstili sa Grandom?

Šeki Turković: Što da se uplašim? Kao pevač, postojim duže od njih. Nisu mi oni pomogli da postanem ovo što jesam. Nema razloga za strah. Čujem kako neki lansiraju priče kako su mi sve lađe potonule! To nema veze sa istinom... Iz mnogih izdavačkih kuća su me ljudi zvali na ozbiljne razgovore. Grlo me služi bolje nego ikada! Vremena jesu teška za sve, pa i za pevače, čak nikad teža nisu bila, ali neću crći od gladi! Pre nekoliko dana sam pevao na koncertu u Kraljevu i tri hiljade ljudi je došlo da čuje moje kolege i mene. Takve stvari me ohrabruju i daju mi snage! Prikupljam pesme za album i obećavam da ću snimiti album – boli glava!

Gotovo svi pevači se žale da je teško naći dobru pesmu!

Šeki Turković: Nije lako... Ali, neću snimati dok ne budem stoprocentno siguran da imam odlične pesme. Nedavno mi je nuđena jedna fantastična kompozicija, koja će milion posto biti hit, ali sam je odbio. Nije u mom maniru, ali je kao skrojena za Eru Ojdanića!

Jeste li u kontaktu sa Novicom Uroševićem, koji vam je pre deset godina skrojio 'Poslednjeg boema'?

Šeki Turković: Nismo se dugo videli. Nole je čovek koji ume čuda da pravi. To što on skroji, malo ko može. Nismo sarađivali od 'Boema'... Kada bih ponovo naišao na takvu pesmu, ne bih žalio da je platim, ma koliko koštala. Bio bih u stanju i stan da prodam, samo da je se dočepam!

Jesu li počele da pljušte ponude za novogodišnju noć?

Šeki Turković: Nešto se nazire, a da li će od toga nešto i biti, videćemo. Neke kolege su već počele da lažu kako su se pogodile da pevaju za veliku lovu. Kako je za nas sve manje posla, tako pevači sve više lažu! Toliko su ogrezli u svojim izmišljenim svetovima, da više ni sami ne znaju šta je istina...