Nadi Topčagić je trebalo gotovo pet godina da snimi nove pesme! Njeni obožavaoci su se ozbiljno zabrinuli da je Nada digla ruke od snimanja. Ali, njoj to ne pada na pamet. Samo, dugo je trebalo da se sve kockice uklope, da se pevačica izbori sa svim svojim porocima i da krene napred.

Nada Topčagić: Spora sam – sačuvaj Bože! Zato mi trebaju godine za nešto što moje kolege savladaju za mesec-dva ili manje. Recimo, snimim jednu pesmu, namučim se i izmorim, a onda je oslušnem i zaključim da to ništa ne valja! Zatim, redovno mi se dešavalo da jednostavno ne odem u studio na zakazano snimanje. Ili, dođem u studio, pa se najedem da ne mogu da se pomerim i od snimanja ne bude ništa. Nekad mi se u grlu zaglavi knedla, pa ne mogu da zinem. Ma sva sam smušena i konfuzna i eto reultata!

Kako onda uopšte ugovarate tezge, susrete sa novinarima, snimanja?

Nada Topčagić: Teško! Umem da obećam gomilu stvari jer mi se čini da je to daleko. A onda shvatim da nešto treba da uradim za dva-tri dana i sva se izgubim. Ako me neko pozove dok sam u kuhinji, počinje cirkus. Redovno nešto kipi na šporetu, ja ne mogu da nađem krpu za sudove, izgorim se, nastane haos. Kažem onom ko me je zvao da mi se javi za deset minuta, a kad telefon ponovo zazvoni, ne smem da podignem slušalicu jer ne umem da se dogovorim. Uhvati me panika i ne znam šta ću! I kad krenem na tezgu, čini mi se da ću umreti od treme! Ljudi koji me znaju godinama, decenijama, ne mogu da se načude koliko sam blesava. Takva sam bila nekad, takva sam i danas! Šašava sam bila i – ostala!

Da li i dalje tremu i strahove lečite alkoholom?

Nada Topčagić: Šta ću, moram! Nedavno sam na slavi kod kumova slistila litar uzoa, grčke rakije. Posle toga sam sela u avion i odjurila na tezgu, u Dansku. U avionima crkavam od straha i pravim šou. Ali, ovog puta sam bila toliko otupela od alkohola da je avion mogao i da se sruši, ja uopšte ne bih reagovala. Nekad tako moram da se dopingujem, da bih sva utrnula i lakše podnela ono što mi se dešava.

Jeste li ponovo na dijeti, po ko zna koji put?

Nada Topčagić: Jesam! Uz svaki album, ja raspalim dijetu! Deset kilograma sam skinula za petnaest dana! Jedem jednoličnu hranu – jogurt, krompir, kuvano meso i jabuke. I spremanje zimnice sam svela na minimum. Obično je naspremam kao za puk vojske, a onda sve smažem sama, pošto niko drugi neće da jede. Pošto nisam nikakav karakter i ne umem da se obuzdavam, bolje da zimnice nema, a da mi frižider bude prazan, za svaki slučaj!

Prepoznajete li sebe na novim fotografijama?

Nada Topčagić: Jedva! Ha, ha, ha... Sve je to šarena laža! Mislim, to sam ja, Nada Topčagić, ali ne ona Nada koju ljudi svakodnevno sreću na ulici. Nisam se pritezala, zatezala, utezala. Samo su vrhunski majstori svojih zanata na pravi način istakli moju vanserijsku fotogeničnost!

Maltretirate li i dalje svog sina?

Nada Topčagić: Naravno. To je čudo jedno, ne mogu da se obuzdam. Gušim ga svojom preteranom brigom i divim mu se kako to podnosi. Još se nije desilo da je sa nekim razgovarao telefonom, a da ga ja nisam dobro ispreslišavala. Ko je zvao, zašto je zvao, šta mu je rekao, šta je on odgovorio. Tretiram ga kao klinca iako je već student! Priznajem da sam najdosadnija majka na estradi!

Sreća da niste dosadili publici!

Nada Topčagić: Nema teorije! Kad dohvatim mikrofon, načisto poludim i ne znam šta ću od sreće. Zaboravim na sve muke, probleme, brige, strahove... Navalim da pevam i ludujem pa ne znam koliko je dosta. Često ljudi mikrofon ne mogu da mi otmu!