Poslednji album Šabana Šaulića je i za samog pevača bio veliko iznenađenje kom se nije nadao. Pojavio se u međuprostoru, između dva albuma sa novim pesmama, a muzički sladokusci su ga dočekali sa oduševljenjem. U nepreglednom moru novih, mladih, ambicioznih muzičkih snaga koje bi agresivno, i ne birajući sredstva, da se nametnu publici i izbore za svoja mesta pod estradnim nebom, Šaban čvrsto stoji. Iako bi rado da se pomeri i posveti pecanju, ne ide mu!

Šaban Šaulić: ZAM je izdao kompilaciju mojih pesama, uz dve nove numere. Iako je naglašeno o čemu je reč, mnogi su pomislili da je to potpuno nov album pa su se malo zbunili. Želeo sam da pomognem Ganetu Đokiću, vlasniku ZAM produkcije da malo stane na noge. Taj čovek je uvek bio izuzetno fer prema meni, pa sam u tome video priliku da mu se odužim. Dve nove pesme sam u stvari imao u šteku, bile su snimljene za moj prošli album, ali prosto nisu stale...

Zašto ovih dana jurcate od studija do studija?

Šaban Šaulić: Da vidim šta ko nudi, da oslušnem nove pesme. Vrebam neku koja će mi se zalepiti za uho već na prvo slušanje. Već imam pesme Slavka Stefanovića, Radeta Vučkovića, Steve Simeunovića i jednog sjajnog, mladog momka kojeg znam kao Sašu. Došlo je vreme da razmišljam o redovnom novom albumu pa to i činim! Jeste li možda planirali duet sa nekom atraktivnom koleginicom?

Šaban Šaulić: Jesam! Već nekoliko godina držim u šteku jedan lep duet, ali nikako nisam imao inspiraciju da tu pesmu snimim. Onda sam slučajno video kompakt disk izuzetno poznate bugarske pevačice. Poslušao sam ga i oduševio se. Žena izuzetno lepo peva i fantastično izgleda. Počeću pregovore sa njom i uveren sam da ćemo snimiti zajedničku pesmu.

Da li ste već ugovorili novogodišnju tezgu?

Šaban Šaulić: Požurio sam i dogovorio se da za novogodišnju noć pevam negde u Americi, najverovatnije u Čikagu. Kada sam prihvatio taj poziv, dobio sam ih još nekoliko, finansijski isplativijih. Međutim, ne pada mi na pamet da pogazim datu reč. Draže mi je da radim sa čestitim, poštenim, proverenim čovekom za manje pare nego da pecam veliku lovu radeći sa sumnjivim tipovima.

Ali i pošteni i provereni su umeli da vas prevare!

Šaban Šaulić: Ugovorio sam turneju po Bosni, prošle godine. Organizator je bio moj stari poznanik, čovek sa kojim sam radio po Nemačkoj, koji me nije nikada prevario. Ali, turneju po Bosni je organizovao u nevreme, usred zime. Sa mnom je bilo još troje kolega iz Sarajeva. Održali smo nekoliko koncerata po nezagrejanim halama. Bilo je toliko hladno da se ledio dah. Mi smo jedva izdržali, a publika se mogla za minut prebrojati. Toliko je bila brojna! A onda smo odradili koncert u jednom gradu, u lepoj, zagrejanoj hali. Poseta je bila fantastična i napravili smo dotičnom fantastičan posao i tu su izvađene sve fleke!

A on je zbrisao?

Šaban Šaulić: Naravno, kada je trebalo da nas isplati, zbrisao je! Ostavio nas je kao siročiće u jednom skromnom hotelu. Koliko-toliko bio je fer... Ujutru nam se javio sa rečima da je on već u Minhenu i da ne treba uzalud da čekamo da nam isplati honorare, jer od toga nema ništa! Sa poslednjim koncertom, uspeo je da izađe iz debelog minusa. Rekao je da mu je baš žao! Poludeo sam, ali šta sam mogao. Bar se javio, mogli smo još danima da ostanemo u Bosni, uzalud ga čekajući i smrzavajući se!

Jeste li od tada promenili pravila poslovanja?

Šaban Šaulić: Jesam. Da više ne bih postao plen nekog profesionalnog ispaljivača, lovu od tada uzimam unapred. Pare na sto, pa neka se posle igra koliko hoće!