Od kada se manuo trgovine i posvetio svojoj najvećoj ljubavi, muzici, Dragan Pantić – Smederevac tera svoje i ni za dlaku ne odstupa! Ne povodi se za muzičkim trendovima, ne juri slavu i novac po svaku cenu. Za divno čudo, uspeva da opstane!

Dragan Pantić – Smederevac: Ima više od godinu dana od kako sam uradio poslednji album, ne računajući ovaj koji se upravo pojavio. Već dugo imam pripremljene pesme, sasvim nove, koje čekaju da ih pustim u etar, ali... Stalno ispada da nije zgodan trenutak. Hajde da prođu izbori, hajde da narod malo stane na noge, hajde da dođu bolja vremena... I tako moje nove pesme još čuče u zapećku, čekajući neka bolja vremena koja će doći ko zna kad! Danas je snimanje skupa zabava...

Zašto onda ne odustanete?

Dragan Pantić – Smederevac: Nisam čovek koji odustaje i lako se predaje. Moje pesme ostaju u narodu, iako nemaju gotovo nikakvu reklamu! Kad opstajem u ovom ludom vremenu, svaka mi čast! Na sve strane monopoli, ucene, podmetanja, čuda... Svuda stalno ista lica. U PGP-u je haos, kao da je ta kuća nečija privatna svojina. Dok jedni pevači ubijaju, pojavljuju se u emisijama u kojima im nije mesto, drugi tavore u zapećku. Pitam se zašto se onda lepo ne objavi čija je to privatna svojina, pa da znamo na čemu smo! S druge strane, ni od 'Granda' ne može da se živi! Užas jedan...

Šta vas najviše boli?

Dragan Pantić – Smederevac: Nedavno sam pevao na koncertu u Smederevu, koji je organizovan u okviru PGP-ove emisije 'Jedna pesma, jedna želja'. Iako sam godinama ekskluzivac PGP RTS-a, mene su se jedva setili, i to tek na kraju! Ali, zato je tu bio mali Nikola Rokvić, sin Marinka Rokvića. Pojma nemam po kojoj liniji je on bio tu! Jeste da njegov tata ima razne zasluge, ali to nije razlog da od tih zasluga živi i sin! Mislim, ništa mi dete ne smeta, ali što je mnogo, mnogo je!

Zašto i vi svog starijeg sina ne lansirate na estradu?

Dragan Pantić – Smederevac: Zar i ja da dajem doprinos opštem haosu? Taman posla! Ovde se sve poremetilo i izvrnulo naopačke! Opšte ludilo u kojem se ne zna nikakav red. Umesto da se manemo onih koji nas pljuju, mi ih veličamo i poštujemo. A one koji poštuju nas, gazimo! Pa to nema nigde. Valjda će se jednog dana nekom smrknuti, pa će krenuti da uvodi red... Ničija nije gorela do zore!

Koliko za vas ima posla?

Dragan Pantić – Smederevac: Imam svoj stil, imam svoju publiku i teram po svom. Ja sam kao Tozovac! Opstajem, ma šta da se dešava. Ne bi mi škodilo malo reklame, ali ne ove današnje, nasilne, nenormalne, kontraproduktivne. Ni u ludilu ne bih plaćao da bih mogao da uživam gledajući sam sebe na televiziji. A mnogi tako leče svoje komplekse! Da država funkcioniše normalno, mogao bih da živim narednih sto godina, a prstom da ne mrdnem, jer bi mi stizali tantijemi. Ovako, neka nam je svima Bog u pomoći!

Bole li vas redovne kritike na račun pevača?

Dragan Pantić – Smederevac: Kako da me ne bole... Ma kakvi da smo, mi pevači smo prave male fabrike od čije proizvodnje žive gomile ljudi. Sve moramo da platimo, a nama niko ništa ne plaća, sem nekog domaćina koji poželi da nas čuje na svom veselju. Pevači su ugrožena vrsta i danas samo lud čovek može pesmu da izabere kao svoje životno zanimanje!

Šta bi sa vašim dodatnim poslom, pekarom?

Dragan Pantić – Smederevac: Zatvoreno! Kompletnu opremu sam prodao. Mukotrpan je to posao. Često odsustvujem od kuće, pa je mnogo toga padalo na teret moje supruge. Nije više mogla da se mačuje sa ljudima i neljudima, vremenom i nevremenom, prilikama i neprilikama.

Čujem da u Americi kupujete kuću?

Dragan Pantić – Smederevac: Sakupljam pare za učešće, grebući se o američko državljanstvo mog mlađeg sina koji je nedavno krenuo u predškolsko. Pošto sam se o njega grebao za američke papire, red je da mu obezbedim bolji život! Kupiću mu kuću u Americi sigurno, ima vremena, još je mali. Uostalom, mnogo je jednostavnije kupiti kuću tamo, na kredu, nego istresti gomilu keša za neku rupčagu u Beogradu...