Glumac i reditelj Lazar Ristovski se još jednom oprobao kao pisac. Nakon „Belog odela“, ovih dana je objavio i roman „Kako sam dobio Oskara“. Delo je napisano u postmodernističkom stilu, jer se na pojedinim momentima Ristovski dotakao i filozofske literature, da bi već u sledećem segmentu, stilom pomalo nalikovao na legendarnog Čarlsa Bukovskog. Za sebe tvrdi da nema uzora u pisanju, ali da je uvek voleo da čita klasike poput dela Mana i Dostojevskog.

Glumac ste, reditelj, a odnedavno i pisac. Da li je to samo izlet u svet pisane reči?

Lazar Ristovski: Iskren da budem ne znam. Sebe ne vidim kao književnika, već samo kao čoveka koji je u jednom trenutku postao nadahnut, seo i napisao roman. Što se tiče prve knjige „Belo odelo“, tu je bilo reči o scenariju koji je nastao nakon istoimenog igranog filma. Ovog puta sam prvo scenario pretvorio u knjigu, a ko zna možda po njoj snimim i film „Kako sam dobio Oskara“.

Naslov deluje pomalo provokativno. Znači li to da se ipak nadate tom velikom filmskom priznanju?

Lazar Ristovski: Svaki glumac sanja da dobije tu nagradu, bez obzira iz kog dela sveta potiče. U mom romanu ja sam Oskara dobio, a ko zna, možda se to dogodi i u stvarnosti. S obzirom da je tema autobiografska, možda sam pomalo i vidovit (smeh).

Lazar Ristovski u filmu Underground

Na Sajmu je puno ljudi želelo da im potpišete knjigu. Mnogi su bili vaši prijatelji i kolege, ali najveći broj je činila vaša verna publika...

Lazar Ristovski: Jeste, i ne samo tada, već i nakon Sajma, mnogi komentarišu moje delo. Ženskoj populaciji roman deluje vrlo provokativno. Što se tiče muških čitalaca, oni ga kvalifikuju kao intrigantno štivo. Sada je red da književna kritika da svoj sud. Znam da će biti strogi, ali i objektivni.

U čemu insistira glavni junak romana i da li je to tipična zvezda sa našeg tla, drugačija od holivudskih?

Lazar Ristovski: Junak je duhovit čovek koji odlazi u grad snova – Holivud po Oskara, ali nimalo nije nalik holivudskim starovima. Kako se snašao među vukovima Bulevara Sumraka ipak neka ostane tajna za one koji roman još nisu pročitali. Malo je poznato da sam „Kako sam dobio Oskara“ napisao pre deset godina u formi scenarija i da je on dobio i nagradu na jednom engleskom konkursu. Međutim, u to vreme je trebalo izdvojiti oko 15 miliona dolara za ekranizaciju priče, pa sam vremenom odustao od te namere i scenario pretvorio u roman. Ko zna, možda mi baš iz grada snova stigne ponuda i istoimeni film ipak ugleda svetlost dana.