Za glumca Nenada Jezdića (32) se zna da je rođen u Valjevu, da je prvu filmsku rolu ostvario u melodrami „Kaži zašto me ostavi“, a da najčešće igra na pozorišnoj sceni Ateljea 212. U bogatom glumačkom opusu dao je upečatljive kreacije u filmovima: „Kordon“, „Mrtav ladan“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Tamna je noć“, „Ni na nebu, ni na zemlji“, „Tri letnja dana, „Mali svet“, „Paket aranžman“, „Lajanje na zvezde“, „Nož“, „San zimske noći“... Igrao je i u popularnim televizijskim serijama „Porodično blago“ i „Neki novi klinci“, a trenutno ga gledamo u novom serijalu „Crni Gruja“, gde je uskočio u lik srpskog obor kneza, visprenog i domišljatog trgovca svinjama u vreme vladavine Karađorđa.

Da li vam je bio problem što je u prvom ciklusu serije, Crnog Gruju, tumačio Sergej Trifunović, pa ste morali u novom ciklusu da iz početka kreirate lik koji je već stekao popularnost kod gledalaca?

Nenad Jezdić: Teško mi je pala velika odgovornost, jer je trebalo uraditi nešto što je već zadobilo svoju publiku. Uvek težim spontanosti, autentičnosti i živosti, a nikada ne uzimam zdravo za gotovo. U suštini, ispalo je bolje nego što sam očekivao. Uslovi snimanja su bili veoma teški, jer je trebalo za tridesetak dana uraditi ceo serijal. Ipak, najvažnije je da sam bezbolno uskočio u lik novog (starog) Crnog Gruje. Budući da je promenjen i reditelj iz prvog serijala (Igor Stoimenov), ove će se epizode razlikovati od prethodnih. Novi reditelj Milorad Milinković - Debeli i ja imamo sasvim drugačije senzibilitete, od Trifunovića i Stoimenova.

Izgleda da ste samokritična osoba?

Nenad Jezdić: Jesam. Na primer, iako sam Crnog Gruju uradio sasvim korektno, sve bi bilo daleko bolje da smo imali više vremena. Ipak, smatram da sam dočarao tog srpskog seljaka na poseban način uz svojevrstan šarm i da će se publika dobro zabavljati gledajući seriju.

Izgleda da vam je uskakanje u role Sergeja Trifunovića, postalo navika, jer ste ga zamenili i u pozorišnoj predstavi „Roberto Cuko“...

Nenad Jezdić: Da, ali komad je odigran samo dva puta, jer sam se tokom drugog izvođenja na sceni, povredio. Potom je predstava skinuta sa repertoara i više nije igrana. Sergej i ja smo bliska generacija, jer je on samo godinu dana stariji od mene, a obojica smo sličnog senzibiliteta, pa se reditelji tim rukovode kada nas biraju za pojedine role.

O sebi najmanje volite da pričate. Zašto?

Nenad Jezdić: Kada pričam o sebi, zvučim gordo, a to ne želim i zbog toga sve što se tiče mene lično, a da nije povezano sa profesijom, izbegavam da komentarišem, jer smatram da je to manje važno kada me neko intervjuiše kao glumca. Tada treba samo da pričam o projektu koji radim. To je za mene najlepše i tada se najbolje osećam.

U vašem matičnom pozorištu „Ateljeu 212“ trenutno pripremate Šekspirov komad „Kralj Lir“. Osim njega na repertoaru su i komadi „Čudo u Šarganu“, „Leda“, ali i duodrama „Džepovi puni kamenja“ u kojoj tumačite čak 13 likova. Koliko vam je bilo teško da u jednoj predstavi date toliko kreacija?

Nenad Jezdić: „Džepovi puni kamenja“ je najnaporonija predstava u kojoj sam igrao. Do sada sam mislio da su „Koreni“ najteža prestava koju sam radio, međutim ova duodrama se pokazala najtežim zalogajem u mojoj karijeri. Za sat i po, koliko traje predstava, potrebna je izuzetna koncentracija.

Često vas angažuju za uloge nervčika, osoba koje vrlo lako planu i koje nije teško izbaciti iz takta. Plašite li se da ne uđete u šablon?

Nenad Jezdić: Naravno da bih poput svojih kolega želeo da tumačim likove različitog karaktera, ali posao je posao i ja nikada ne pljujem u čabar iz koga pijem vodu. S obzirom da smo i mi glumci ipak ljudi, postoje trenuci kada smo neraspoloženi i kada nam je teško da uskladimo životne obaveze sa profesijom. Međutim, na scenu tada stupa profesionalizam, pa i obaveza prema publici i mi glumimo bez obzira na sve ono što nam se privatno događa. Nikada ne bih odbacio svoju profesiju, jer to je nešto što jedino umem da radim izuzetno dobro. Mada ko zna, možda se kroz izvesno vreme odlučim i za režiju.

Da li vas na ulici oslovljavaju sa Kume, zbog reklame koju ste snimili i koja se ovih dana vrti na malim ekranima?

Nenad Jezdić: Da, ali šta da radim, ne smeta mi jer je važno da je reklama postigla pun pogodak. Bilo šta da kažem više, sam sebi ću zvučati gordo, a to ne želim.

Vaše kolege pomalo zaziru od snimanja reklama. Vi ne?

Nenad Jezdić: Zaziru glumci koji to mogu, ali ja nisam u takvoj situaciji. Inače smatram da je i snimanje reklama svojevrsni glumački zadatak.

Zbog čega vrlo retko dajete intervjue?

Nenad Jezdić: Svako javno istupanje je velika odgovornost. Intervjue samnom ne čitaju samo moji prijatelji, već i svi oni koji me dobro ne poznaju. Da bih bio pravilno shvaćen, treba da dotaknem i delikatne stvari i da ih ponudim na tacni širokom auditorijumu, a ja to ne želim. Nažalost, bez tih delikatnih stvari, moje izjave mogu da budu nepravilno shvaćene ili pak nedorečene. U svakom slučaju to me uvek zaboli, pa zbog toga i ne dajem često intervjue, čak bih rekao da ih dajem veoma retko. Da li je to mudro ili kukavički ne znam, ali takav sam i ne želim da se menjam.