Ovih dana se u Beogradu snima novi domaći igrani film. Reč je o diplomskom radu Stevana Filipovića “Šejtanov ratnik“. Prva klapa savremene tinejdžerske horor komedije pala je u prostorijama Treće beogradske gimnazije (nekadašnje Osme). Zanimljivo je da se film snima digitalnom tehnologijom, tačnije, specijalnom “sony hdw 750“ kamerom, koja omogućava punu kontrolu nad snimljenim materijalom u toku rada i ogromne mogućnosti obrade u postprodukciji.

Cilj autora i producentske kuće „Hypnopolisa“ je da naprave ostvarenje koje neće biti uobičajena skromna slika ovdašnjih prilika, već pravi filmski spektakl. Radnja je smeštena među ginmazijalce, tačnije tinejdžere koji prolaze kroz mnoga iskušenja tokom sazrevanja. Surova realnost i mit, sadašnjost i prošlost, ali i nagoveštaj budućnosti, samo su neke od tema koje se sukobljavaju na prostorima naše zemlje. Glavne junake tumače studenti glume: Radovan Vujović, Miloš Tanasković i Staša Koprivica, a pored njih u filmu se pojavljuju i veterani srpskog glumišta: Petar Božović, Svetlana Bojković, Marko Nikolić, Branislav Lečić, Bane Vidaković, Irfan Mensur, Dragan Nikolić, Eva Ras, dok jednu od rola, ludog taksistu, tumači Bora Čorba. Na snimanju smo zatekli nasmejanu i uvek raspoloženu za razgovor Svetlanu Bojković, koja u „Šejtanovom ratniku“ tumači lik Latinke.

Kako je došlo do vaše saradnje sa rediteljem Filipovićem?

Svetlana Bojković: Stevana znam dugi niz godina, još iz perioda kada je imao želju da upiše režiju, ali je igrom slučaja, upisao montažu na FDU.Ovog puta on se pojavljuje kao kompletan autor filma, jer je sa kolegama radio i na scenariju. Posebno me raduje što sarađujem sa mladim ljudima koji su prepuni entizijazma i preciznosti. Svoju rolu sam odradila u jednom danu, a po prvi put u životu mi se desilo da sam uživala na snimanju, jer po običaju ne volim filmska snimanja .

Tumačite profesorku latinskog jezika, kao i u kultnoj seriji Siniše Pavića „Bolji život“. U čemu je razlika?

Svetlana Bojković: Suštinski nema mnogo sličnosti, osim predmeta koji predajem, jer sam i u filmu i u seriji profesorka latinskog. Međutim, film je pomeren u žanru, scenografiji, kostimu, i puno ličim na glumice koje se pojavljuju u filmu o Hariju Poteru. Nadam se da će ovaj film biti zanimljiv i duhovit i gledaocima, kao što je meni bilo dok sam kreirala ulogu Latinke.

Kada vas mladi pozovu za saradnju, da li se uvek odazivate?

Svetlana Bojković: Iskreno da budem i ne. Volim da radim sa mladima, ali imam puno posla i jedino pristajem kada me baš ideja osvoji na prvi pogled. U ovom projektu mi se dopalo što moja uloga ima početak, sredinu i kraj, odnosno lepo je uokvirena.

Prezauzeti ste, ima vas dosta u pozorištu, takođe igrate i u TV seriji „M(j)ešoviti brak“, a ovih dana gostujete i u Beču sa predstavom „X + Y = O“. Da li ste se umorili od posla?

Svetlana Bojković: Nisam, jer volim svoj posao. Kada mi se uloga dopadne, umor uopšte ne osećam. Takođe obožavam kada dobijam dijametralno različite uloge, od onih koje sam do sada tumačila.

Sa kćerkom Katarinom Žutić ste do sada igrali u dve pozorišne predstave: „Sabrane priče“ i „Ivica i Marica“...

Svetlana Bojković: Volela bih da ponovo sarađujemo i to da snimimo neki film. Međutim, do sada se prosto takav projekat nije namestio.

Da li vam prija kada vas predstave kao Katarininu mamu, a ne kao što su nekada Katarinu predstavljali kao Cecinu kći?

Svetlana Bojković: Veoma mi prija. Smatram da je Kaja dobra glumica i da je njeno vreme upravo stiglo.

Od prošlog meseca ste u penziji. Koliko je to izmenilo vaš život?

Svetlana Bojković: Apsolutno ništa. U poziciji sam da u poslednje vreme, iako mi se mnogo uloga nudi, izaberem samo ono što me zaista zanima. Nikada nisam prihvatala nešto što mi se ne dopada, a sa druge strane, mislim da mi odsustvovanje sa pozorišne scene nikada ne bi prijalo.