Ovog leta počelo je snimanje četvrtog nastavka filma o Hariju Poteru. U bajci o malom čarobnjaku i njegovoj družini ima i dosta negativaca, zlih čarobnjaka. Jednog od njih, proždrljivaca mrtvih, Igora Karkarofa, tumači naš glumac Predrag Bjelac. Ovaj rođeni Beograđanin već 12 godina živi i radi u Pragu, ali odnedavno pravi i svetsku karijeru. Trenutno ga domaća publika gleda u komediji Raše Andrića "Kad porastem biću Kengur".

U filmu "Hari Poter i vatreni pehar" igrate negativca, profesora mračnih veština. Da li vam je bilo teže da tumačite takvu osobu, nego nekog "dobricu"?

Predrag Bjelac: Ne. Ta osoba je bivši zlikovac, istočnoevropljanin, čije je kreiranje lika čak izazovnije nego da sam dobio ulogu nekog Harijevog prijatelja. Žao mi je jedino što zbog filmskog scenarija, lik ima manje prostora nego što ga prvobitno ima u knjizi Džoane Rouling.

Ko vam je direktan partner u filmu, osim dečijih zvezda Danijela Redklifa i Ruperta Grinta?

Predrag Bjelac: Do sada sam snimio zajedničke scene sa ser Majklom Kembenom, a predstoje mi kadrovi i sa Mirandom Ričardson, Alanom Rikmanom, Ralfom Fajnsom, Gerijem Oldmanom ...

Ovo vam nije prvi put da snimate film van domovine. Publici je malo poznato da ste igrali u brojnim filmovima i TV serijama u Češkoj, Engleskoj ...

Predrag Bjelac: Obično sam tumačio epizodne uloge. Pošto živim u Pragu gde se snima gomila filmova godišnje, obično prihvatim ono što mi se nudi.

Kako je došlo do toga da se iz Beograda preselite u Prag?

Predrag Bjelac: Te 1992. godine Čehoslovačka je bila jedna od retkih zemalja koja nas je prihvatala kao migrante. Sećam se da je do 1995. godine hiljade Jugoslovena živelo u Pragu. Možda mi je bilo lakše da se odlučim za Prag, jer sam i pre toga, godinu dana živeo u Njujorku. Za mene je ipak Češka daleko idealnija za život od Amerike, jer je u srcu Evrope i samo 900 km udaljena od Beograda, što je devet sati putovanja kolima.

Često dolazite u Beograd. Kod koga?

Predrag Bjelac: Kod majke. Moja supruga Katarina, koja je takođe Beograđanka, prati me svuda na putovanjima, pa smo trenutno zajedno i u Londonu, gde se snima "Hari Poter". Inače, mesto stanovanja nam je Prag. Razlog mojih dolazaka u rodni grad nije samo mama, već i brojni prijatelji, koji mi u Pragu puno nedostaju.

Igrali ste u domaćim filmovima: "Kako je propao rokenrol", "Čudna noć", "Šest dana juna", "Poslednja priča", TV seriji "Vuk Karadžić"... Međutim, veći broj filmova i serija ste snimili za inostrano tržište. Da li ste u nekima od njih igrali sa našim glumcima?

Predrag Bjelac: Jesam. Na primer, pre šest godina sam imao zapaženu rolu u BBC trosatnoj drami "Ratnici", gde mi je direktna partnerka bila Branka Katić. Tema ovog potresnog filma je bila rat u Bosni. Upravo od tada njena i moja karijera su krenule uzlaznom putanjom.

Glumu ste diplomirali na FDU 1986. godine. Jeste li se do sada oprobali i u pozorištu?

Predrag Bjelac: Jesam. Nekoliko godina sam bio stalni član ansambla pozorišta "Boško Buha", a igrao sam i na scenama Atreljea 212 i Zvezdara teatra. Međutim, od kako sam se preselio u Češku, više ne igram u pozorištu, jer je i tamo na snazi stalni angažman, pri nekom teatru, što meni nikako ne odgovara. Želim da budem slobodan umetnik i da me ništa ne uslovljava za neki novi projekat.

Da li vam osim rodbine i prijatelja još nešto nedostaje u Češkoj?

Predrag Bjelac: Da, noćni život Beograda. Nedavno sam poželeo posle 23 h da izađem u grad i popijem bar kriglu piva. Međutim, nigde to nisam mogao da dobijem, jer se alkohol toči samo do 23 h. A, vikendom je tek katastrofa, jer od petka do ponedeljka, skoro da nijedan kafić ne radi.

Imate li neku neispunjenu želju?

Predrag Bjelac: Imam. Od kad znam za sebe, priželjkujem da sakupim dovoljno para i da kupim brodić, kojim ću zajedno sa suprugom oploviti svet.

Znači li to da volite da se odmarate?

Predrag Bjelac: Da, čak sam i glumu upisao iz istih pobuda, jer samo glumci mogu da koriste godišnji odmor u trajanju od tri meseca.

Kada se očekuje premijera novog "Harija Potera"?

Predrag Bjelac: S obzirom da mene snimanje poslednjih scena očekuje krajem februara, film potom odlazi na montažu i postprodukciju. Kako stvari stoje premijera se očekuje krajem sledeće godine.