Festival domaćeg igranog filma "Novosadska arena", 13. po redu, ove godine pratila je "tajnovitost" i priča da je možda ova manifestacija poslednja i da će se Festival ugasiti. Naravno ništa nije potvđeno, ali je zato organizacija, ove godine, bila katastrofalna. Novinari, koji su trebali da prate Festival, nisu bili na vreme obavešteni, tačnije obavešteni su bili samo pojedinci za koje su organizatori smatrali da predstavljaju važnije medije, dok su ostali za njih bili "sitna boranija". Kada je i ta "sitna boranija" želela da dobije bar spisak ostvarenja, koja će biti prikazana u zvaničnoj konkurenciji, odgovoreno im je da to ne postoji, već da samo dođu u Novi Sad ili pošalju dopisnika, pa na licu mesta saznaju novosti. Takva "ljubaznost" domaćina Festivala, pokolebala je mnoge predstavnike medija, pa većina uopšte nije ni pratila novosadsku filmsku manifestaciju. Elem, festival je održan od 10. do 15. septembra. Stručni žiri je istakao da u uzevši u celini, filmovi snimljeni između dve "Arene" nisu postigli zadovoljavajući nivo. Ipak, za najbolji su proglasili ostvarenje "Opet pakujemo majmune" Marije Perović, koja je dobila i nagradu za režiju. "Srebrna arena" pripala je komediji "Kad porastem biću Kengur", a "Bronzana arena" melodrami "Jesen stiže, Dunjo moja". Za najbolju glumicu proglašena je Jelena Đokić ("Opet pakujemo majmune"), dok je najuspešniji glumac, po mišljenu kritike, bio Sergej Trifunović ("Kad porastem biću Kengur").