Vrsni glumac Ljubiša Samrdžić već nekoliko godina bavi se i producentskim poslom. Čak je osnovao i sopstvenu kuću “Sinema dizajn”. Tu se nije zaustavio, već se upustio i u rediteljske vode i do sada je snimio: “Nebesku udicu”, “Natašu”, “Ledinu”. Na ovogodišnjem Hercegnovskom festivalu premijerno je izvedeno njegovo najnovije ostvarenje “Jesen stiže, Dunjo moja”. Film je pobrao brojne aplauze publike, ali i nagrade kritike. Potom su usledili “Niški susreti”, gde je “Dunja...” trijumfovala. Ljubišino ostvarenje je videla i sarajevska publika i po rečima reditelja, Skenderija je bila na nogama. U istoj sali, pre nekoliko decenija, glumac je pravio svoj imidž premijerama: “Valter brani Sarajevo”, “Diverzanti”, “Bitka na Neretvi”, a danas ga je ista publika prihvatila i kao reditelja.

Da li vam je princip da svaki film koji snimate radite u tajnosti ili je to samo bio slučaj sa "Dunjom..."?

Ljubiša Samardžić: Ne, nije. Ali, nevolja me je naterala na takvo ponašanje. Čak se, bez osnova, eho nemira i neizvesnosti preneo i na članove ekipe. I u tom trenutku trebalo je raditi, ćutati, trpeti "udarce", senzacionalne napise, a to mi nije bilo lako. Na sreću, moja koncetracija me nije napustila i izdržao sam do kraja.

U vašem filmu, uz iskusne glumce poput: Predraga Ejdusa, Rade Đuričin, Bode Ninkovića, Renate Ulmanski, Vojislava Brajovića, Eve Ras, igraju i mladi, neafirmisani glumci kao što su: Kalina Kovačević, Branislav Trifunović, Marija Karan, Igor Đorđević. Kako ste došli na tu ideju i kojim principom ste se rukovodili kada ste izabrali baš njih za tumače glavnih rola?

Ljubiša Samardžić: Gospodar filma, reditelj i producent, moraju da tragaju za novim imenima sa kojima će graditi svet emocija koji pripada vremenu od pre jedno sto godina. Trebalo je dočarati čednost, iskrenost, kućni moral i šarm u likovima koje su tumačili. Kao i ranijih godina i ovog puta održao sam kasting na kome je bilo skoro trista glumaca i glumica. Ovo četvoro izabranih mladih glumaca, vratilo se sa festivala u Herceg Novom i Nišu, već okićeni velikim glumačkim nagradama, što govori o mom instiktu, a njihovom daru. Pa, zar tako nije bilo i u izboru glumaca za "Natašu" sa Tijanom Kondić, "Nebeskoj udici" i sada u "Jesen stiže, Dunjo moja"!

Pomenuta melodrama treba da bude prikazana i na inostranim festivalima, a nagoveštava se da će možda biti i nastavka...

Ljubiša Samardžić: Film će 14. oktobra premijerno biti prikazan u Centru “Sava”. Tada ću najaviti na kojim inostranim filmskim festivalima će “Dunja...” učestvovati. Biće to, nadam se, prijatno iznenađenje za sve. Što se tiče nastavka, čovek sam koji ne miruje. U filmu je ostao otvoren kraj, tako da ko zna, možda se odlučim i za nastavak.

U nekim tabloidima digla se velika prašina i pri samom pominjanju vašeg imena. Da li je to normalno za svakog uspešnog umetnika ili se neko opasno okomio na vašu ličnost?

Ljubiša Samardžić: To sigurno nije normalno, već je gnusno i veoma prljavo. Međutim, odavno sam shvatio da blaćenje ljudi nije ništa drugo, već načelo nečijeg profiterstva i ništavnosti. Na zapadu i u civilnom svetu, to bi se preko noći kaznilo basnoslovnim kaznama, pa bi se dotični zapitali da li vredi i dalje da pljuju po nekome, samo zbog toga što je uspešan. Kod nas, nažalost, država je nemoćna da bilo šta reši i ceo slučaj se prolongira više godina.

Imam utisak da vas trenutno sarajevska publika izuzetno poštuje i voli. Snimate li još za njih "Vizu za budućnost" i "Crnu hroniku", kako je najavljivano?

Ljubiša Samardžić: Činjenica da sam jedini zaigrao sa prostora bivše Jugoslavije u ovoj seriji, govori o njihovom poštovanju prema mojoj glumačkoj i moralnoj ličnosti.

Ako sve saberete i oduzmete, koji je vaš film najbolje prošao kod publike, a koji kod kritike?

Ljubiša Samardžić: Za čudo i kod publike i kod kritike "Nebeska udica". Ali, malo je poznato, da je "Nataša" imala vekiki uspeh u svetu.

Za koje vaše ostvarenje ste najemotivnije vezani?

Ljubiša Samardžić: "Nebeska udica" jer je rađena u vreme velike borbe za život našeg sina Gage.

Imate dobru saradnju sa Jadran filmom. Kako je do nje došlo?

Ljubiša Samardžić: To je bio splet okolnosti. Kada smo pre četiri godine otišli sa Gagom u bolnicu "Rebro", sreo sam direktora Jadran filma. Spontano smo zaključili, da su im vrata otvorena za sve filmove koje radi naša kuća. Od tada do danas ta saradnja je sve intezivnija i profesionalnija.

Nema vas u domaćim ostvarenjima. Da li odbijate ponude ili ih uopšte nema?

Ljubiša Samardžić: Izgleda da se naši reditelji plaše da me pozovu kao glumca, da im ne bih “smetao” prilikom režije filma, jer je poznato da volim da ispravim nešto što nije dobro.

Imate unučiće. Nadate li se da će neko od njih krenuti vašim stopama i da li bi vam bilo drago zbog toga?

Ljubiša Samardžić: Njihov život, njihov izbor. Samo neka su nam živi i zdravi. Navići ćemo se na sve njihove životne preokupacije.