Najpoznatiji ovdašnji sevdahlija Nedeljko Bilkić nedavno se vratio iz Kanade, gde je sa suprugom Dušicom i sinovima Aleksandrom i Predragom proveo dva meseca. Suprugu je ostavio da se leči od povreda koje je zadobila u saobraćajnoj nesreći koju je doživela početkom juna u Torontu. Naime, dok je Dušica vozila automobil, drugi auto je prošao kroz crveno svetlo na semaforu i udario je! Na sreću, povrede nisu bile teške, auto je brzo popravljen, a Dušica i danas ide na terapije...

Nedeljko Bilkić: Duže od dva meseca u Kanadi ne mogu da ostanem. To je moj maksimum. Jeste da sam tamo živeo godinama, ali drugačije je to bilo... Izdržavao sam jer je decu trebalo izvesti na put. Sad su oni svoji ljudi... Moja Dušica tamo može, ja ne... Ona kaže da je njen život tamo gde su naša deca. A ja kažem da naša deca treba da prave svoju decu!

Jadikovali ste što vam se sinovi ne žene!

Nedeljko Bilkić: Više ne moram! Moj mlađi sin Aleksandar je nedavno pronašao ženu svog života i ženi se! Snajka mi je Srpkinja, sjajno svira, završila je ekonomski fakultet i radi kao finansijski stručnjak u ”Fordu”. Oduševljen sam!

Kada će svadba?

Nedeljko Bilkić: Zakazana je za sedmi novembar. Nedelju dana pre toga, prirediću solistički koncert u novosadskom Spensu. Bili smo u dilemi da li da svadbu organizujemo u Beogradu ili Torontu, ali smo na kraju odustali od ideje da to bude ovde. Komplikovano je... Sto ljudi bi trebalo da dodje, to je sto avionskih karata. Svaka po 1.000 evra, bilo bi to 100.000 evra samo za karte! Ovako je jednostavnije. A mladenci će na medeni mesec doći u Srbiju! Ko zna, možda i ostanu da ovde žive...

Zašto pravite koncert u Novom Sadu, a ne u Beogradu?

Nedeljko Bilkić: Zato što je generalni sponzor iz Novog Sada! Ko zna, ako bude proširio delatnost na Beograd... Pre tri godine sam imao solistički koncert u Spensu i bilo je puno. To je dokaz da me ljudi još vole i da me ne zaboravljaju!

Jeste li zadovoljni poslednjim albumom koji je snimljen uživo?

Nedeljko Bilkić: Ima na njemu mnogo grešaka. Ali, to je razumljivo jer nije bilo ”šminkanja, udešavanja”. Neke stvari nisu odrađene besprekorno, ali je album sjajan jer je pun srca, duše, a toga danas malo ima. Ljudi u inostranstvusu oduševljeni, kažu mi da nema doma u kome nema mog poslednjeg CD-a. On je ljudima veza sa domovinom, rodnim krajem, njime ”ubijaju” nostalgiju...

Zašto su vaši sinovi pobegli od muzike?

Nedeljko Bilkić: Izuzetno su talentovani, ali... Stariji, Predrag je završio medicinu, a Aleksandar je inženjer. Podsvesno su imali otpor prema muzici jer im je muzika ”otimala” roditelje. Gledam kako mnoge moje kolege prosto guraju svoju decu na estradu. Znam čoveka koji je plakao jer svoje dete nije mogao da obuzda, a svestan je da mu dete sa muzikom veze nema. Najveći talenat je mali Nikola, sin Marinka Rokvića. Njemu svaka čast, on će verovatno nadmašiti oca!

Kako se slažete sa mlađim kolegama?

Nedeljko Bilkić: Uh... Mnogo je onih koji nosevima paraju nebo i između sebe i drugih stavljaju zavese kako niko ne bi otkrio koliko su, u stvari, mali. Mnoge mlađe kolege se trude da me ne primećuju ili me zaista ne primećuju. Na jednoj turneji po Makedoniji, prišao sam mladim kolegionicama Jeleni Karleuši i Indiri Radić. Upoznali smo se, sprijateljili i toliko su me zavolele da mi nisu dale da idem dalje! Mlađi uglavnom imaju nekakav gard jer misle da ih stariji omalovažavaju, potcenjuju... Ali, kad im se priđe ljudski, raskrave se. Tako je bilo sa Indirom i Jelenom. Samo, prvi korak sam morao da napravim ja. Ko zna, opet da se sretnemo, možda bi one ponovo bile ”iza zavese”!

Prija li vam kada vam ljudi kažu da se ne menjate?

Nedeljko Bilkić: Nedavno me na ulici presrela žena sa rečima: ”Joj, što ste vi bili lepi '68!” Slatko sam se smejao. Neki mi, pak, kažu da sam ostario! Zapanje se kada im kažem: ”Ja izgledam onako kako me vi volite i vidite!” Bude im neprijatno. Nedavno mi je jedna gospođa rekla kako je nekad bila zaljubljena u mene. ”Draga gospođo, sad bi mi više značilo!” - odgovorio sam joj.