Ovogodišnja specijalna nagrada za scenario na festivalu u Vrnjačkoj Banji pripala je Saši Radojeviću za film "Poljupci". Ovaj umetnik se po prvi put oprobao i kao reditelj pomenutog ostvarenja. Inače, Saša je jedan od scenarista filma "Zemlja istine, ljubavi i slobode" koji je imao ogroman uspeh kod publike i kritike, ali i drame "Jug – jugoistok" čiju premijeru sa nestrpljenjem očekujemo.

Znače li vam nagrade i koliko?

Saša Radojević: Nagrade mnogo pomažu samom filmu i njegovom daljem životu. Prilikom završetka svakog festivala, rezimira se sve što se na njemu dogodilo i tada se još jedanput pominje nagrađeni film, pa je u tom smislu dragoceno dobijati priznanja. Međutim, nagrada ne predstavlja neku suštinsku važnost za samo ostvarenje, jer je to pre svega, rezuiltat mišljenja nekolicine ljudi. Vrlo često se dogodi da grupa ljudi na jednom festivalu odluči da jednom filmu dodeli nagradu, a da taj isti film prođe nezapaženo na nekoj drugoj, sličnoj manifestaciji. Zbog svega toga nagrade ne moraju da budu odraz pravog kvaliteta filma, niti dokazuju merljivost nekog dela. One su ipak proizašle iz stava određene grupe ljudi koja ima svoje preferencije, ukus i raspoloženje da u datom momentu dodeli filmsko priznanje. Iako nagrade ne očekujem dok pravim film, veoma sam srećan kada one dođu, bilo da se radi o priznanjima za scenario, režiju ili neku glumačku rolu.

Koja je bila vaša prva reakcija kada ste trijumfovali na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji?

Saša Radojević: Prvo što sam pomislio bilo je: "Ovo je dobar znak za film". Biti izdvojen iz grupe od devet dobrih ostvarenja, posebno kada se nagrada dodeljuje za neku vrstu istraživanja u okviru pravljenja filma, bilo je jako dragoceno. Inače, u "Poljupcima" sam pokušao da istražim neku vrstu novog prostora za realizaciju domaćeg filma. Srećna okolnost je ta što sam za isto ostvarenje dobio dve nagrade, osim već pomenute tu je i priznanje za doprinos festivalu u Vrnjačkoj Banji.

Ovo vam je filmski debi. Prvi put ste na osnovu sopstvenog scenarija režirali film...

Saša Radojević: Jeste, ali se ja ne osećam kao debitant koji ulazi u svet filma, jer sam dosta dugo radio kao scenarista igranih i televizijskih filmova. Ovog puta sam imao teži, ali slađi zadatak, jer se od mene očekivalo mnogo više odluka. Najviše sam se rukovodio svojim osećajima. Međutim, režija je samo logično nadovezivanje na ono čime sam se ranije bavio, a za mene je to bio dodatni izazov.

Da li je mladom autoru teško da snimi igrani film, s obzirom na situaciju u domaćoj kinematografiji i na nemogućnost zatvaranja finansijske konstrukcije na vreme?

Saša Radojević: Ako se imaju u vidu standardi koji postoje kod nas, danas je veoma skupo raditi film, makar bio on i niskobudžetni. Finansijski momenat je apsolutno najvažniji u celoj stvari. Srećom, nova tehnologija je ogroman napredak i pozitivna stvar u filmskoj industriji.Ona mi je dala inspiraciju i mogućnost da napravim autorski film. Digitalna kamera ne zahteva veliku ekipu i zbog nje ne mora da bude prisutna uobičajena infrastruktura koja prati nastanak samog filma, pa sve može da bude urađeno sa jednim malim i mobilnim timom što neiziskuje previše para. Zatim sam pravio film čija se radnja dešava u četiri godišnja doba, pa sam se sa članovima ekipe dogovarao za vreme snimanja, a nismo bili uslovljeni da sve snimimo odjedanput. Zato su "Poljupci" nastajali polako i sigurno. Tako se loša okolnost, što nismo mogli sve da snimamo u kontinuitetu, pretvorila u prednost. To je sa druge strane donelo produkcijsko bogatsvo mom ostvarenju.

Koliki vam je bio budžet filma?

Saša Radojević: Budžet je bio toliko mali da je nestvarno izgledao, jer jer na prvi pogled ličilo da neće biti dovoljan ni za ishranu glavnih glumaca.

U filmu igraju poznati mladi glumci: Gordan Kičić, Ljubinka Klarić, Goran Šušljik... Pojavljuje se i kontrovezna Luna Lu...

Saša Radojević: U prvobitnoj veziji Suzana Zlatanović (Luna Lu) je imala veću ulogu, ali je zbog brojnih obaveza, njeno prisustvo u filmu moralo da bude smanjeno. Gledaoci je pamte po ostvarenjima Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, u kojima je odigrala epizodne, ali upečatljive role. U filmu "Poljupci" odabrao sam je zbog njenog medijskog značaja. Zato se pored nje u mom ostvarenju, iz istih razloga, mogu videti i: reditelj Miloš Lolić, dramaturg Periša Perišić, slikarka i modna kreatorka Marija Jelesijević. Svi oni su zanimljivi likovi koji su dali vrhunske rezultate.

Da li je neki umetnik odbio da igra u vašem filmu i zbog čega?

Saša Radojević: Zanimljivo je da me niko nije odbio. Jedina osoba koju sam priželjkivao da vidim u svom ostvarenju, a do toga nije došlo iz objektivnih razloga, bila je iz branše medijskih likova, dramska spisateljica Milena Marković. Što se tiče glumaca, svima kojima sam ponudio role, su ih prihvatili, bez izuzetaka.

Kada treba očekivati zvaničnu poremijeru "Poljubaca" i da li će film učestvovati na nekom inostranom festivalu?

Saša Radojević: Krajem oktobra, film će početi da se prikazuje u domaćim bioskopima.Veoma bih voleo da "Poljupce" vidi i publika na Solunskom filmskom festivalu, koji se održava početkom novembra. Potom će verovatno biti prikazan i u Monpeljeu, Hotbusu, Majnhajmu... Na tim festivalima postoji razumevanje za ovu vrstu filmova, kakvi su i "Poljupci".

Da li ste vi filmski kritičar, scenarista, reditelj, novinar ili ...

Saša Radojević: Ja sam, kako bi rekli Amerikanci, filmmejker. Pravim filmove i učestvujem u različitim fazama nastanka ostvarenja. Na primer u "Poljupcima" sam pored gomile obaveza bio i izvršni producent.