Oko folk pevača Nina stalno neka frka! Taman reši da se skrasi, da živi mirno i bez skandala, a ono ga strefi neka cirkus. Malo, malo, pa se ”iz mraka” pojavi neki trag iz njegove burne prošlosti, spreman da mu zagorča život. Nedavno, dok je bio u Americi, stigla je vest da je za njim raspisana poternica, zbog toga što za ćerku Saru, koja živi sa majkom u Nemačkoj, ne plaća alimentaciju! Naravno, od potrenice nije bilo ni traga i Nino je nastavio da se kreće kud hoće. Priznaje, bio je besan kao ris zbog bivše supruge Sare, koja je, veli, celu priču lansirala...

Nikola Rešić Nino: Dok nisam bio ovde, protiv mene se vodila neviđena hajka. Ali, sad više ne osećam otrovne strelice. Kad nisam tu, ljudi se osile, navale da me pljuju i ogovaraju, pa ne znaju koliko je dosta! Čim se pojavim, povuku se. Sad me ogovaraju – u granicama normale!

Kako se branite?

Nikola Rešić Nino: Meni je više muka od svakojakih pravdanja. Ali, čim sam došao, otišao sam u ambasadu Nemačke i tamo izvadio potvrdu da me niko ne juri! Kakva crna poternica?! Sem toga, nemam vremena ni da se pravdam, ni da se branim. Uostalom i zašto bih ikome polagao račune!

Viđate li ćerku Tamaru?

Nikola Rešić Nino: Ne viđam je... Ne prođe dan da ne pomislim na nju, da ne priđem telefonu sa namerom da okrenem broj telefona u Nemačkoj... Ali, u poslednjem trenutku odustanem, jer znam kako bi to bilo. Ne verujem da bi mi Sara i njeni roditelji dozvolili da se uopšte čujem sa detetom. Svašta sam u životu zbog njih i od njih preživljavao. Zapostavio sam karijeru, otišao da živim u Nemačkoj... Podmetnuo sam leđa, ugled i svašta još da bi Sara napravila karijeru iako je to bilo protiv mojih profesionalnih ubeđenja... Vaspitanje mi ne dozvoljava da ponovim čime su me sve ti ljudi ”častili”, posebno Sarin otac, čovek koji je hteo da me zadavi... Boli me to što moje dete doživljava moju sudbinu. I ja sam svog oca počeo da viđam tek pred kraj njegovog života...

Čujem da vas muče zdravstveni problemi?

Nikola Rešić Nino: Ha, ha, ha... Načisto sam nadrljao, svojom krivicom. Nije mi đavo dao mira, pa sam uradio kratkotrajnu, desetodnevnu tetovažu na ruci. Istetovirao sam zmaja. Ali, zaboravio sam da sam alergičan na hemikalije! Joj, ljudi moji, kad mi je ruka buknula, sačuvaj Bože! Zaradio sam opekotinu kao da sam bio u vatri!

Baš bez avantura ne možete!

Nikola Rešić Nino: Ma kažem vam da mi jadnom, šašavom, đavo ne da mira! Pre dve godine, pred novogodišnje praznike, stavio sam nekakav preliv na kosu. Mislio sam, svi rade nešto sa sobom, pa hajde i ja. Majko moja, kad je čelo krenulo da mi otiče! Onda se sve proširilo na oči, pa na grlo, glasnice. Izgledao sam kao nindža kornjača, a kako sam se osećao, ne mogu vam opisati! I sve to iz čiste gluposti i dosade... Posle svega što mi se dešavalo po pitanju ulepšavanja, mudro sam zaključio da sam najinteresantniji i da najbolje izgledam kada sam prirodan!

Priča se da su na vas počeli da ”padaju” i muškarci! Nikola Rešić Nino: Jaoj, oko toga se podigla velika prašina. Jedan tip, koji kao nešto peva, počeo je da priča kako mu se sviđam, da komentariše moje pokrete rukama i slično! Zgranuo sam se. Toliko sam žena imao, a sad me tu proziva i neki muškarac... Na kraju ću morati da vodim ljubav na sred Terazija da bi me muškarci ostavili na miru!

Šta bi sa vašim putovanjem u Tursku?

Nikola Rešić Nino: Ja sam morski, letnji čovek i obožavam leto i vrućinu. Međutim, ovog leta mi se dešavaju neke čudne stvari. Traže me ljudi toliko da ne mogu da verujem. Posla imam preko glave! Rado bih zbrisao na more, ali red je da se bar ”pod stare dane” ponašam racionalno! Ne smem sebi da dozvolim da budem toliko lud da odbijam posao! Kako je krenulo, još ću morati i novčanik da kupim. Do sad ga nikad nisam imao! A kad prođe radna frka, onda ćemo Jasna i ja lepo u Tunis umesto u Tursku!