Nakon svog prvenca "Mi nismo anđeli", kojim je 1992. godine ušao u svet filma, reditelj Srđan Dragojević je potpisao, ali i koproducirao "Lepa sela, lepo gore" (1996.) i "Rane" (1998.). Diplomirani klinički psiholog i reditelj objavio je i tri zbirke poezije, a 1986. godine je za "Knjigu akcione poezije" dobio nagradu "Branko Radičević". Producentsku kuću "Delirijum films" osnovao je pre tri godine. Kao njen vlasnik, Dragojević je okupio grupu talentovanih i iskusnih autora, filmskih radnika i sa njima tokom 2002. i 2003. godine kreirao i producirao kampanju za Ministarstvo kulture Republike Srbije pod nazivom "Kultura se piše srcem". Nešto kasnije pomenuta kampanja je proglašena najboljom u 2003. godini i kao takva je preuzeta od strane UNESCO – a za prikazivanje širom sveta. Iste godine "Delirijum" je radio i zapaženu kapanju "Narodnom pokretu OTPOR". Ipak najvažnija delatnost pomenute kuće je film. Nakon "Mi nismo anđeli 2", Srđan Dragojević namerava da snimi film "Bodljikavo prase" po romanu Džulijana Barnsa, "After – postholokoustnu dramu" koja će biti adaptirana po istoimenom romanu Melvina Bukea, a planira da poradi i na projektu "Sveti Georgije ubiva aždahu" Dušana Kovačevića, za koji tvrdi da mu je veoma stalo, ali da nikako ne može da pronađe sponzore. Dugo najavljivan nastavak filma "Mi nismo nađeli" dočekao je svojih pet minuta.

Priča se da ćete u drugom delu urnebesne komedije veliku pažnju dati kaskaderima, tačnije scenama koje zahtevaju popriličnu akrobatiku...

Srđan Dragojević: Naravno, predviđene su scene koje do sada nisu viđene u domaćim ostvarenjima. Biće tu skokova sa visine od deset metara, zatim "ateriranja" na parkirane automobile, sudar vozila, čak i vozova. Koliko će to biti spektakularno govori i podatak da ćemo imati i specijalnu opremu za pravljenje tkz. "matriks elemenata". Malo je bilo problematično pronaći dublera za glavnog glumaca, Nikolu Koju, koji će izvoditi komplikovane akrobacije u donjem vešu. Sve u svemu, jedva čekam sredinu septembra da snimanje privedemo kraju i pun sam energije, kao i svi akteri u ovom projektu. Zašto u nastavku nema glumica Branke Katić i Sonje Savić?

Srđan Dragojević: Branka je izostala iz opravdanih razloga, jer je trenutno u sedmom mesecu trudnoće i teško bi mogla da izdrži pedesetak dana snimanja u sred leta. A što se tiče Sonje Savić, za nju nije bilo uloge u novom scenariju. Međutim, u projektu će zaigrati i neki "stari znanci" iz mojih prethodnih filmova poput: Mice Trofrtaljke, Nikole Pejakovića, Baneta Vidakovića...

Jedno vreme ste živeli i radili u Americi. I kada se očekivalo da ćete tamo zauvek ostati i ostvariti "veliki američki san", vratili ste se. Zbog čega?

Srđan Dragojević: Za mene "veliki američki san" ne postoji. Imao sam liberalan ugovor sa studijom koji se pokazao kao loš za mene, a ja sam verovatno bio loš za njih. Oni su deo Diznija, a ja nisam reditelj koga zanimaju mejn strim stvari. Doduše, bilo je to zanimljivo iskustvo. Tamo sam radio kao plaćeni pisac, iako sam imao ugovor da za njih režiram. Popravljao sam tuđe scenarije i razvijao svoje ideje. Tako sam upoznao sve mane rada u filmskom studiju i video na delu ljude koji su uplašeni za svoje privilegije, a sa druge strane, meni se njihovi scenariji nisu dopadali. Amerika nije više ona u kojoj su stvarali jedan Miloš Forman ili Paser, već i tamo, kao i u Evropi, postoje dobre i loše stvari. Međutim, politička korektnost je dosta "kastrirana". Na vreme sam shvatio da je trenutak da sve okrenem na šalu i vratio sam se u Beograd.

Na scenariju "Anđela..." ste radili samo tri nedelje. Mislite li da je to dovoljno da bi film bio kvalitetan?

Srđan Dragojević: Svakako. Ko ume da piše i zna šta hoće, to može da uradi za veoma kratko vreme. Za mene to čak i nije bilo brzo, naprotiv. Dvadesetak dana je bilo sasvim dovoljno za nastavak "Anđela...".

Treba li očekivati i nastavke "Rana" ili "Lepa sela, lepo gore"?

Srđan Dragojević: Nikako, jer to nisu filmovi koji omogućavaju nastavke. "Mi nismo anđeli" mogu imati i više nastavaka, a ne samo dva, jer je to komedija iz savremenog života, dok su "Rane" i "Sela..." filmovi sa drugačijom tematikom. Publika ipak rado gleda komedije, pa zašto joj ne ispuniti želju.