Banjalučanka Romana Panić konačno je pobedila na jednom muzičkom festivalu. Međutim, senku na njenu pobedu bacile su priče koje su kružile od prvog dana festivala, da je ona siguran pobednik jer joj je pesmu komponovao Željko Joksimović. Kuloarske priče na muzičkim manifestacijama su uvek prisutne, ali se retko dešava da pobedi pevač koji je unapred proglašen za favorita. Umesto da slavi okupana aplauzima prisutnih, Romana je te večeri na Kanli kuli istrpela žestoke proteste, negodovanje i uvrede ostrašćene publike. Iako se trudila da deluje srećno, videlo se da joj nije lako...

Romana Panić: Nije mi bilo lako, i ne verujem da bi ikome bilo lako da istrpi sve ono što sam ja preživela. Protesti publike su mi pokvarili slavlje i tu nema šta da se krije. Ne znam zašto su se tako poneli prema meni. Verovatno zbog toga što sam dan ranije u žiriju dala samo jedan poen grupi "No name” koja je bila njihov favorit. Najsmešnije je što sam permutovala pomenutu grupu, s Markom Vukčevićem. Njemu sam planirala l poen, a njima sedam. U žurbi sam se zbunila i napravila grešku...

Upravo ti poeni su im nedostajali da pobede prvoplasiranu Ivanu Popović?

Romana Panić: Znam i žao mi je zbog toga! Ja sam se videla s tim momcima i ispričala im šta se desilo i oni nisu bili ljuti. Vrlo smo se lepo ispričali, a što se publike tiče ja to mogu da razumem. Priča se da su na vas pevače vršeni pritisci da glasate za određene izvođače?

Romana Panić: Na mene ove godine niko nije vršio pritisak, a da jeste ja bih to javno rekla. Sećam se 2002. godine kada sam zaista imala pritiske, i ja sam to izjavila za medije, i glasala po svojoj savesti.

Utisak je da te neke kolege nisu podržale u pobedi?

Romana Panić: Sitne i prodane duše jedino mogu da me ne podrže! Svi znaju da sam omiljena među kolegama, da nisam zlonamerna i da sam svima od srca uvek davala podršku. Prvi put u životu se desi nešto lepo i meni, a neki od onih koje sam iskreno podržavala okrenu mi leđa. Možda je i dobro što se ovo desilo, jer sam videla ko mi zaista želi dobro, a ko se samo pretvara da mi je prijatelj.

Ko ti je prvi čestitao?

Romana Panić: Goran i njegovi momci iz OK benda! Zatim su mi čestitali Žika i Jelena iz Zane, Goca Tržan, grupa Negre i to je to!

Kako je moguće da smo mi novinari tri dana pričali da ćeš pobediti?

Romana Panić: To se uvek šuška na svim festivalima, i zaista se retko desi da pobedi ta osoba o kojoj se najviše pričalo. Prošle godine na Budvi se šuškalo da ću pobediti, pa sam bila na nekom 14. mestu. Šuškalo se da ću 2000. pobediti sa pesmom “Samoodbrana” na Skalama, pa opet ništa! Ove godine je verovtno ta neka moja energija i samopouzdanje skrenulo pažnju novinarima, koji su pokrenuli priču. Ja sam došla verujući da pobedim, a znam i ko je od kolega pustio tu priču među novinare da bi mi napakostio.

Ranije si na festivalima imala hitove, ali si uvek bila plasirana u sredini tabele. Da li je ovo naplata dugova?

Romana Panić: Ne znam da li je naplata dugova! Ne verujem da žiri naplaćuje dugove, to se nikada nije desilo. Ali, ako jeste tako, ako su mislili da mi se ovako oduže, hvala im, uspeli su da se iskupe!(smeh)

Ova pobeda će biti dobar vetar u leđa za novi album?

Romana Panić: Album je gotov i vrlo brzo će biti dostupan publici. Željko Joksimović je uradio puno toga i sigurna sam da je on dao poseban kvalitet mom albumu, baš kako je dao i kvalitet ovoj kompoziciji “Nikad i zauvjek” s kojom sam pobedila u Herceg Novom.