Za mladu glumicu Milicu Zarić se može reći da iako je vlasnica značajne filmske nagrade “Carica Teodora” u privatnom životu se ne ponaša nimalo carski. U društvu više voli da sluša sagovornika, nego da priča, ne voli da bude u centru pažnje, a kada je srećna to se vidi na njenom licu. Obožava svoje matično Beogradsko dramsko pozorište, a otkriva da u njemu često provodi više vremena nego u vlastitom domu. Sa ponosom ističe da je od nedavno postala deo ekipe popularne televizijske serije “M(j)ešoviti brak”. Iako puno ne gleda televizijski program, obavezno baci pogled na ovu porodičnu sagu, jer smatra da je u poslednjih petnaestak godina ova serija nagledanija kod nas.

Koji lik tumačiš u seriji “M(j)ešoviti brak”?

Milica Zarić: Igram Rejčel odnosno Rajku, devojku koja bi volela da bude nešto drugo u životu - moderna i uvek u trendu. Ne preza ni od čega da bi došla do željenog cilja. Prvo počinje sa promenom imena. Ovo mi nije prvi susret sa televizijskim serijama. Kao devojčica sam snimala “Sobu 405”, ali nakon upisa na FDU, nisam imala priliku da radim za televiziju do sada. Davno sam naučila da je TV potpuno drugačiji medij, a televizijska publika je narod koji te u potpunosti prihvati i zavoli. Svakom glumcu to godi, ali mu je i potrebna takva vrsta iskustva. Zato mi je bilo izuzetno drago kada me je pozvao reditelj Milan Karadžić da postanem deo ekipe.

Znači da ti prija kada te ljudi na ulici prepoznaju i kada ti upute komplimente?

Milica Zarić: Prve reakcije na moju rolu u “M(j)ešovitom braku” su sjajne. To je prilika da me mnogo više ljudi vidi nego u pozorištu i naravno da mi godi. Kom mladom glumcu ne prija kada ga ljudi prepoznaju na ulici i upute neki kompliment.

Posle velikog uspeha u “Skoro sasvim običnoj priči” očekivali smo da te vidimo u nekom novom filmskom ostvarenje. Da li si odbijala ponude ili ih nije ni bilo?

Milica Zarić: Malo se snima filmova kod nas. Bila sam na jednom kastingu, koji još nije završen. Nadam se da ću zaigrati u tom filmskom ostvarenju. Ako se to dogodi, vi ćete biti prvi obavešteni. Inače, slabo ima dobrih filmskih ponuda.

Pri kraju pozorišne sezone imala si premijeru u svom matičnom pozorištu. Reč je o komadu “Nakaze”...

Milica Zarić: Sa kolegama Paulinom Manov, Ljubinkom Klarić i Danijelom Sičom sam zaigrala u “Nakazama” i publika je predstavu izuzetno prihvatila. Iako smo je igrali samo nekoliko puta, interesovanje publike je bilo ogromno. Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta Nebojša Bradić je okupio na jednom projektu tri “Carice Teodore”, jer smo i Paulina i Ljubinka i ja nosioci ovog vrednog filmskog glumačkog priznanja. Moram priznati da je bilo interesantno igrati osobu koja je dijametralno suprotna od mene.

Da li ćeš ove godine otići na zasluženi odmor i gde?

Milica Zarić: Sigurno je da ću se odmarati do septembra. Već dve godine radim bez prestanka i neophodno mi je da se odmorim. Ne žalim se na to, naprotiv, u današnje vreme je jako bitno da mladi glumac uskače iz projekta u projekat i da radi što više. Ipak treba malo zastati i napuniti baterije za nove poslove koji će uslediti. Inače, volim Adu Bojanu i svakako ću ovog leta skoknuti do nje. Potrudiću se da otputujem i do inostranstva, ali ne znam još gde će to biti. Velika mi je želja da odem do Amerike, ali kako stvari stoje ne verujem da ću je ovog puta posetiti.

Da li i ti priželjkuješ da ti se ostvari “američki san”?

Milica Zarić: Smatram da ništa u životu ne treba raditi po svaku cenu, pa čak ni ostvariti “američki san” . Ukoliko mi se to i dogodi, zašto da ne. Prava prilika te uvek sačeka, pa bila ona i za nekoliko godina. Treba biti strpljiv i raditi posao koji voliš.