Mladu, atraktivnu brinetu, Anu Franić, televizijski gledaoci ovih dana gledaju u humorističkoj seriji “M(j)ešoviti brak”, gde tumači drčnu devojku Dacu, koja ne bira sredstva da se dokopa svog muškarca. Inače sa velikim nestrpljenjem očekuje dve filmske premijere. Reč je o dramama “Diši duboko” Dragana Marinkovića i “Buđenje iz mrtvih” Miloša Radivojevića. Prvo ostvarenje će imati svoje “vatreno krštenje” na ovogodišnjim letnjim filmskim festivalima, dok je drugo tek u montaži, pa se prikazivanje filma očekuje tek krajem godine. Ovu dvadesetrogodišnjakinju smo prvi put videli u Šotrinoj “Zoni Zamfirovoj” i to u epizodnoj roli. Sada, u filmu “Diši duboko” igra glavnu ulogu, lik Saše, koja igrom slučaja, dospeva u sentimentalnu vezu sa osobom istog pola. Ana ipak kaže da to nije film o homoseksualizmu, već je to jedna ljubavna priča prepuna emocija.

Početkom godine snimila si film Miloša Radivojevića “Buđenje iz mrtvih”, njegovo prvo ostvarenje posle deset godina pauze. Kakva iskustva si ponela sa snimanja?

Ana Franić: Bilo je fenomenalno iskustvo raditi sa njim, jer je to čovek na čijim filmovima sam odrasla. Sarađivati sa takvim umetnikom za mene je zlata vredno. Velika sreća je kada mladi glumac, na početku karijere, radi sa rediteljskim veličinama. Inače, u porodičnoj drami “Buđenje iz mrtvih” igram rolu koja je sasvim drugačija od onoga što sam do sada tumačila. Igram jednu od tri žena u životu glavnog junaka. Ona je mlada osoba, izbeglica, muslimanka i majka dve bebe. Sa mnom u filmu nastupaju i: Svetozar Cvetković, Anita Mančić, Ljuba Tadić, Jelena Janković...

Jelena Ðokiæ, Ana Franiæ i Branislav Tomaševiæ na snimanju filma "Diši duboko"

U filmovima si tumačila likove staloženih osoba, dok u seriji “M(j)ešoviti brak” igraš devojku koja je veoma drska i provokativna. Šta ti više “leži”?

Ana Franić: Imam sreću da mi se nude različiti fahovi, a to je dobro za svakog glumca. Mislim da mi je privatno najbliža rola ona koju tumačim u novom Radivojevićevom filmu. Opet lik koji igram u “M(j)ešovitiom braku” je potpuno suprotan mom karakteru. Međutim, sve je to veliki izazov u glumačkom pozivu.

Misliš li da će te popularnost promeniti?

Ana Franić: Mislim da je teret slave ponekad veoma težak, ali sam sigurna da se to meni neće desiti i da ću uvek ostati u korektnim odnosima sa ljudima koji me okružuju. Sve zavisi od čoveka do čoveka, kako ko prihvata teret popularnosti i šta su mu ambicije.

Mira Furlan i Ana Franiæ

Meni nikada nije bilo najbitnije da postanem popularna, već da sarađujem sa ljudima koje izuzetno cenim. Zbog toga i mislim da me, uslovno rečeno, slava neće promeniti.

Za tebe fotoreporteri tvrde da uživaš dok se slikaš. Da li bi se oprobala i kao maneken ili fotomodel?

Ana Franić: Ne, nikako. Uživam dok me fotografišu, jer to smatram kao glumački egzibicionizam. Bez toga, najverovatnije, nema ni glume na filmu. U suštinu, svaki glumac je veliki egzibicionista.

Dobar si poznavalac domaće i strane kinematografije. Koji je domaći film, u poslednje vreme, na tebe ostavio ogroman utisak?

Ana Franić: Dva filma koja su na mene ostavila značajan utisak, u poslednjih petnaestak godina, su: “Ni na nebu, ni na zemlji” Miloša Radivojevića i “Ubistvo sa predumišljajem” Gorčina Stojanovića.

Pošto si vatreni “Partizanovac”, da li si se nekada oprobala i na fudbalskom terenu?

Scena iz Filma "Diši duboko"

Ana Franić: Nikada nisam probala da igram fudbal, iako sam kao mlađa imala tu zamisao u glavi. Čak sam pronašla i jedini ženski fudbalski klub u Beogradu, ali se tata protivio, rekavši mi da ne želi da mu svaki dan dolazim kući, sa slomljenim nogama. Zato ja sport više gledam, nego da se njime bavim. Mislim da nisam nikada bila poseban sportski talenat.