Dvadesetjednogodišnja glumica Kalina Kovačević potiče iz umetničke porodice. Majka joj je glumica Ljiljana Blagojević, a otac dramski pisac Siniša Kovačević. Kaže da kao devojčica nije ni pomišljala da bude glumica, ali se iznenada predomislila i posle trećeg razreda srednje škole, konkurisala je na FDU i iz prvog pokušaja bila primljena. Ovih dana sa nestrpljenjem očekuje premijeru filma Ljubiše Samardžića ”Jesen stiže dunjo moja”, koji, kako smo nezvanično saznali, učestvuje na ovogodišnjem Palićkom filmskom festivalu.

Kao mala nisi ni pomišljala da kreneš maminim stopama, ali sve se promenilo u jednom trenutku...

Kalina Kovačević: Dok sam bila mala, stalno su me pitali da li ću i ja biti glumica i već tada sam osećala ogroman teret. Nerviralo me što su moju majku saletali na ulici i stalno tražili autograme. Ipak, nešto kasnije, kako sam odrasla, shvatila sam da je i moja buduća karijera omeđena glumom i pisanjem. Bilo bi čudno da sam otišla u doktore ili astronaute. Veoma mi je pomogla glumačka škola kod Mike Aleksića i zahvalna sam mu za osnovne stvari u glumi, kojima me je naučio. Ohrabrio me je u nameri da pokušam da upišem glumu.

U filmu “Jesen stiže dunjo moja” igraš sa koleginicom Marijom Karan. Kako vam je bilo na snimanju?

Kalina Kovačević: Jako mi je drago što sam radila sa “klasićem”, jer smo bile u istoj ekipi i samim tim bilo je lakše. U filmu tumačim lik Anice Gramfild, ali ću više o ulozi pričati kada film počne sa prikazivanjem.

U novom Samardžićevom ostvarenju postoji par “nagih” scena. Da li ti je i jednog trenutka bilo neprijatno da se obnažiš?

Kalina Kovačević: Ne, što bi mi bilo neprijatno?! Pa i moja mama se prvi put skinula u svom prvencu “Sećaš li se Doli Bel”. Način na koji se radilo je zahtevao obnaženost, a nije bilo skidanje radi egzibicije. Nikada se ne bih skinula kada bi mi rekli: “Skini se da ti slikamo grudi”. Imala sam opravdanje u scenariju, i način na koji je snimano i prigušeno svetlo, sve to može da stoji. Moje nage grudi ne odvlače pažnju od same scene. Naravno, to je sve film, a na ulici se svakako ne bih skinula gola (smeh).

Jednom prilikom tvoja mama je izjavila da je obično ne pitaš za savet. Da li je i dalje tako?

Kalina Kovačević: Naravno, ona će sve videti šta sam ja uradila tek na premijeri filma. Slično je i sa ispitima – to je moja stvar. Možda sam malčice tvrdoglava i povodim se za principom da odgovaram za ono što uradim. Ako nešto i ne bude dobro, ja ću udarati glavom o zid, a ne da onda krivicu prebacujem na drugog.

Čudno je da ti niko nije prognozirao da ćeš krenuti očevim stopama i postati dramski pisac...

Kalina Kovačević: Verovatno su svi u startu videli da nemam dara za pisanje. Da li bi volela da sa mamom zaigraš u istom projektu?

Kalina Kovačević: Naravno, ali tek kad izgradim sebe kao glumicu, a ne da me javnost poznaje kao Ljiljaninu i Sinišinu kćerku. Inače, često me pitaju da li mi je hendikep u karijeri što sam kći poznatih roditelja? Možda, jer koliko sam “nasledila” njihovih prijatelja, toliko i njihovih neprijatelja. Ali, oni koji su me do sada upoznali, mislim da su zadovoljni mojim profesionalizmom. Dosta sam komunikativna i nisam nimalo nadmena. Jednostavno, mislim da mogu mnogo da pružim kao glumica, a trudim se da to i ostvarim.

Na koga više ličiš na oca ili majku?

Kalina Kovačević: Imam očeve oči, a mamin osmeh. Sve ostalo sam ja.