Pune četiri decenije je Bora Drljača na estradi. Odlaze zvezde i dolaze, duvaju različiti muzički i ostali vetrovi, a on se sa estrade ne mrda. Nikada mu, veli, nije padalo na pamet »da glumata« zvezdu. Narodski je čovek, veseljak i »raspaljivač« dobrog raspoloženja. Zarad muzike i dobrog provoda, ništa njemu nije teško... Usred leta, ume Bora da zaređa po plaži, onako u gaćama, pa da dokone kupače izveštava gde i kad će pevati, smatrajući da je sam sebi najbolja reklama! Upravo se pojavio njegov pedeset prvi album!!! Prikladno je nazvan »Stari vuk«. Dok je pola godine čekao da promoviše nove pesme, prekraćivao je vreme svim i svačim. Poslednjih dana, i travu je kosio!

Bora Drljača: Obožavam da kosim. Ništa lepše od mirisa pokošenog sena! Košenje je rekeracija i po! Nego, ne kosim ja sa onom kosom što sam je u pesmama opevao, nego sa električnom kosačicom. Šta ćeš, došla moderna vremena, pa se i ja modernizovao!

Kako se snalazite u »Grandovskoj« gužvi?

Bora Drljača: Ma ludnica! Pola godine nisam mogao da dođem na red. Sve danas-sutra i evo, stiže leto iako je album trebalo da se pojavi krajem prošle godine. Ali, neka. Sad će »stari vuk«, to jest ja, da pokaže svima šta zna, ume i može! U kompletnoj »Grand« produkciji, ja imam najveseliju pesmu! Nikad nisam pevao tužbalice. Uvek teram veselo i vedro i to je, brate, slika i prilika mog životnog stava!

Kako ste uspeli da se »ugnjezdite« u tu kuću, kad to mnogima ne polazi za rukom, to jest glasom ili džepom?

Bora Drljača: Kako? Zato što ja nisam bilo ko, zato što uživam ugled legende, zato što me ljudi vole i cene. Rekorder sam, dugo trajem, dugo snimam, a to se ne može ignorisati. Sem toga, u vreme kada se svet vrteo oko Lepe Brene, kada je oko nje vladalo ludilo, ona je mene vodila sa sobom na evropsku turneju...

Pošto ste na prethodnim albumima opevali Milijanu, Bojanu, Danijelu i iskoristili mnoga druga ženska imena, ko vam je sad došao na red?

Bora Drljača: Sad je na red došla Nada! Lazo Pajčin, brat Baje malog Knindže mi je napisao pesmu o Nadi. Nije što je pevam ja, ali mnogo je lepa pesma!

Kad ćete opevati Veru, svoju suprugu?

Bora Drljača: Davno sam napisao jednu lepu pesmu o Veri, mladoj lepotici. Posvetio sam je supruzi, ali je nikad nisam snimio. Ona je bila presrećna što sam joj napisao pesmu, ali joj nije padalo na pamet da me tera da je snimim. Uostalom, nikad mi se u karijeru nije mešala. Nije ona kao žene nekih mojih kolega, koje se muževima petljaju u karijeru. To kod mene nikad ne bi moglo. Tako vedrog i veselog, muči li vas nešto?

Bora Drljača: Muče me sinovi. Dušu mi pojedoše. Stariji ima već dvadeset devet godina, a neće da se ženi! Teško onom ko pređe tridesetu, a ostane neoženjen. Krajnje je vreme, brate, da šetam unučiće! Muka mi je kad vidim kako ljudi šetaju po parkovima kerove umesto dece. Zavladala bela kuga, sačuvaj Bože i poludeo ovaj svet načisto!

Pa ni vi se niste oženili na vreme, po vašim aršinima!

Bora Drljača: To mi i oni kažu i to im je glavni argument kada se sporečkamo oko toga. Ma drugo sam, brate, ja! Sam sam se kroz život probijao, ganjao sam karijeru, a oni su dobili sve na tanjiru! Kad ih pitam zašto se ne žene, odgovore mi da nema pravih devojaka, po njihovoj meri. I to je tačno. Ja sam se oženio kada sam sve drugo u životu sredio. Našao sam lepoticu, četrnaest godina mlađu od mene. Ma rekoh vam da sam ja druga priča...

Sećate li se svojih »holivudskih dana«?

Bora Drljača: Kako da ne, to je nezaboravno! Bili je to u vreme izuzetno popularne serije »Dugo, toplo leto« u kojoj je Roj Tinis glumio lik Bena Kvika. Baš tada, odem ja lepo u Čikago, da pevam. Već sam bio zvezda. Strašan koncert sam održao u Holivudu, i to na Beverli Hilsu! Kad sam završio posao, odem da razgledam znamenitosti. Onda svratim i u servis u kom su se iznajmljivala odela poznatih glumaca i naletim na sako i košulju u kojima je glumio Roj Tinis! Lepo sam ja to obukao i tako se našao u ulozi Bena Kvika! Tad nisam imao sto deset kila kao sad, bio sam mršav i zgodan. Ipak, bilo mi je malo tesno, ali sam izdržao dovoljno dugo da se u tome bar slikam! Još čuvam tu fotografiju, kao dokaz da sam bio »holivudska zvezda«!

Bora Drljaèa sa sinovima

Vaša biografija je prepuna zanimljivih pričica. Ispričajte nam još neku!

Bora Drljača: Jednom sam sa grupom pevača putovao avionom iz Beograda za Atinu, pa iz Atine za Kuvajt. Negde na pola puta izmedju Atine i Kuvajta, u avionu je počeo »cirkus«. Nešto se zapalilo, bilo je kritično i avion je morao što pre da sleti! Krenusmo nazad u Atinu. Premirući od straha, kao i svi ostali putnici, počeo sam da pišem oproštajno pismo. Oko mene su svi vrištali, plakali, izbezumljeni, uvereni da je to kraj. Napisao sam: »Dragi sine Coko! Sve što ti iza mene ostane, podeli sa bratom, a nešto dajte i materi...« U tom ludilu, nisam razmišljao o tome da nema šanse da iko nađe moje oproštajno pismo, ako se avion zapali! Sve u svemu, sleteli smo čitavi u Atinu, a ja sam oproštajno pismo doneo kući. I danas mi vade dušu zbog onog: »Sine Coko...!«