Evrovizijski pohod je završen. Željko Joksimović je zauzeo drugo mesto, a ovih dana već se spekuliše o tome da bi sledeće godine domaćin jubilarne 50. Ervovizije mogao da bude Beograd! Razlog - Ukrajinci nemaju adekvatnu halu gde bi organizovali jedan takav spektakl. Željko Joksimović nam je ispričao svoje utiske nakon povratka iz Istanbula. Mnogo stranih novinara i delegacija je tražilo njegov kontakt. Novinar radio Barselone je od vašeg izveštača tražio disk Željka Joksimovića, jer je pesma “Lane moje” ušla na TOP 5 meseca. O tome da li ga je iznenadila tolika medijska pažnja, Željko priča:

Željko Joksimović: Iskren da budem nije! Verovao sam u pesmu od prvog trenutka i sve to sam doživeo kao normalnu posledicu činjenice da smo imali najbolju pesmu. Mnogi su nam rekli da nas smatraju moralnim pobednicima i pre samog finala. Svi su nam govorili da imamo najbolju pesmu, ali kad glasa 36 država normalno je da bodovanje neke zemlje malo prevagne na stranu ovih ili onih. Ipak, najinteresantniji komentar koji smo čuli bio je: “Pesma vam je toliko dobra, da će teško pobediti”!

Pre Evrovizije svi pevači sa ex ju prostora su govorili da treba da se podržimo, mada po dolasku u Istanbul nije bilo tako?

Željko Joksimović: Pa ne znam! Trudio sam se da se koncentrišem na pesmu, a na svakom festivalu ima onih koji su spremni da nešto isceniraju i naprave neki skandal. Zbog svega toga ja i ne volim festivale i ove je verovatno moj poslednji festival. Drago mi je što sam festivalsku turneju završio na jedan ovakav način gde sam predstavljao svoju zemlju.

Koliko si na kraju zadovoljan plasmanom?

Željko Joksimović: Mislim da je publika videla ko je najduže držao prvo mesto. Drago mi je zbog Ukrajine, drago mi je i zbog Grčke, a navijao sam i za sve bišve republike Jugoslavije. Drago mi je što smo drugi, jer da smo prvi ne bi valjalo. Mi smo svi dali svoj maksimum i mislim da je ovo posle 12 godina neučestvovanja veliki uspeh za Srbiju i Crnu Goru. Malo u šali, malo u zbilji pričali smo kad se već Jugoslavija raspadala, trebalo je da se raspadne na još neku zemlju više. Onda bismo mogli da pariramo sovjetskim zemljama i možda pobedimo.

Da li te je ipak zbunio maksimalan broj poena iz Hrvatske?

Željko Joksimović: Nije me zbunio i jako mi je prijao. Ja sam jedan od prvih koji je prišao hrvatskoj delegaciji i zahvalio se na poenima. Eto, pošto ne mogu tom narodu direktno da se obratim, zahvalio sam se njihovim predstavnicima.

Pre finala si pričao kako svi govore da su došli da se zabave i da im plasman nije bitan, a u stvari svako je došao da pobedi?

Željko Joksimović: To je istina! Sve te priče došli smo da se zabavljamo su smešne! I ja sam došao da pobedim, a publika je videla ko je pobednik i to je ono što me hrani. Mi smo u polufinalu bili bolji od Ukrajine i kao prvi ušli u finale. Evidentno je da je Rusija imala jak uticaj jer ima mnogo “svojih” država, ali je sve to OK! Svako ima pravo da glasa za koga želi.

Čuli smo da si na kraju bio tužan, a u isto vreme i zadovoljan?

Željko Joksimović: Pa iskreno, nisam odmah znao da li treba da se radujem ili tugujem, ali sam vrlo brzo uvideo da je svakako mnogo više razloga za slavlje. Napravili smo rezultat vredan pažnje.

Kako se desilo da sa najvećim rivalom Ukrajinom naša ekipa pravi promotivnu žurku?

Željko Joksimović: To nije slučajnost! Mi smo s predstavnicima Ukrajine od prvog trenutka bili u odličnim odnosima, a ta žurka govori da smo bili gotovo kao jedan tim. Na završnoj žurci Ruslana i ja smo zajedno pevali i slavili i mislim da je to lepa poruka za Evropu. Dogovorili smo se i oko neke buduće saradnje, ali o tom potom.