Svojim poslednjim albumom, sa koga se odmah izdvojila namenska pesma “Maturski rastanak”, folk pevačica Biljana Jevtić vraća se “prenatrpanoj” estradi na kojoj je već dve decenije. Nenametljiva, neagresivna, nesklona skandalima i problematičnim situacijama, Biljana je ipak poslednjih godina bila u drugom planu. Nije činila ništa kako bi se stvari promenile, kako bi opet bila hvaljena i obožavana kao nekada, kada je snimila mega-hit “Srce na dlanu”. Uživala je u svom porodičnom gnezdu sa suprugom Aleksandrom Ilićem i sinom Ivanom i bila rado viđena na veseljima, u lokalima, diskotekama. Iako ne radi kao nekada, ne pada joj na pamet da se žali na nestašicu posla.

Biljana Jevtić: Bilo je perioda kada su oko mene vladali ludilo i euforija. Obožavaoci su me jurili, opsedali... Mene ta količina slave nije opila, niti ponela. Zato me nije ni zabolelo kada su drugi zauzeli tron i ustoličili se na njemu. Ne može niko doveka biti prvi, najpopularniji, najtraženiji. U nekim godinama mi je prijalo da budem “u prvim borbenim redovima”, kao što mi već dugo prija da budem “u zlatnoj sredini”.

Mnogi komentarišu da izgledate bolje nego ikada jer ste smršali. Gladujete li?

Biljana Jevtić: Ja sam veliki gurman, sa “južne pruge”, pa niti mogu, niti umem da gladujem. Glad me čini besnom, nervoznom. Davno sam shvatila da ne možemo baš sve biti manekenski tipovi i digla ruke od izgladnjivanja. Ali, rekla sam sebi “stop” kada se radi o hlebu, slatkišima, a i večeru preskačem. Tako sam se oslobodila nekoliko suvišnih kilograma pred izlazak ovog albuma. Isplatilo se. Ljudi me zovu, pljušte komplimenti, sve to prija...

Čujem da su dijete omiljena tema među pevačicama?

Biljana Jevtić: Jeste. Ko o čemu, mi o dijetama. Samo, nikako svima ugoditi. Nekad sam redovno slušala kako sam debela i da treba da smršam. Kad sam smršala, ljudi su krenuli da me žale što sam tako mršava i da me savetuju da se lepo ugojim! Nikako da svi shvatimo da je najvažnije kako se ko oseća, a ne koliko je ko težak!

Kako podnosite česte napade na narodnu muziku?

Biljana Jevtić: Nije mi svejedno. Generalno, moram da branim ono čime se bavim, moram da budem na strani moje branše. Kao i svuda, ima tu svega i svačega, ali mi se čini da je ipak više onog pozitivnog. Mnoge stvari nam se “prikače” onako usput. Dobro, ima i onih koji su spremni na sve zarad trenutnog uspeha, ali...

Mnoge pevačice kažu da se često postide što su pevačice! Postidite li se vi nekad?

Biljana Jevtić: Zašto bih? Ne osvrćem se na druge. Gledam svoja posla, svoju porodicu i sebe i ne znam zašto bih se pravdala ili crvenela zbog postupaka ili reči koje nisu moje. Svako odgovara zbog sebe i ispašta zbog svojih gluposti!

Dešava li vam se da se nasmejete gledajući neke koleginice ili kolege?

Biljana Jevtić: Nasmejem se, kada sam sama, u moja četiri zida. Nikada ničije postupke ne komentarišem javno. Pokušavam da privatno pobegnem od estrade, da ne gledam kako neki ljudi prave cirkus od sebe, pokušavajući da budu ono što nisu. Opet, ma koliko se smejala, na neki način ih razumem. Ljudi pokušavaju, trude se, bore se, kako znaju i umeju. Meni je uvek bilo važno da prvo sebi, pa onda ni drugima, ne budem smešna. Eto, jedva sam se nedavno odvažala da u jednoj emisiji obučem kratku suknju, na nagovor prijateljica. Nema veze što kratke suknje nosim privatno! Plašili ste se komentara?

Biljana Jevtić: Kako da ne! Neću da budem aktuelna i u trendu po svaku cenu. Ne razumem žene koje se pojavljuju sasvim oskudno obučene. Žena ne treba sve da pokaže. Treba bešto da sakrije, nešto da nagovesti, da ostavi mašti!

Ipak, kada ste se na estradi pojavili pre 20 godina, niste delovali baš sasvim “čedno”!

Biljana Jevtić: Pa to je bilo neverovatno naivno u odnosu na današnju slobodu! Nikad se nisam razgolitila, samo se videlo ono što mi je priroda dala!

Šta biste, da možete, promenili na estradi?

Biljana Jevtić: U suštini, ne bih ništa menjala. Ovako je šareno i uzbudljivo. Što je šarenije i što je veća frka, to je zanimljivije za narod. Znate, svi kao nešto “pljuju” estradu, “Pink” i “Grand”, a svi prate šta se dešava. Imam mnogo prijatelja intelektualaca koji se toga gnušaju. A svaki čas mi pričaju kako su videli “ovo”, kako su čuli “ono”... Znaju bolje od mene šta se događa! Ja ležem rano, jer u sedam ujutru ustajem da bih Ivana vodila u vrtić, a oni gledaju ono što ja ne stižem!

Kad ležete tako rano, zar se nekad ne uplašite da ćete zaspati na tezgi?

Biljana Jevtić: Gotovo dve godine posle Ivanovog rođendana nisam radila. A kada sam posle te pauze prihvatila da odradim jednu tezgu, malo je falilo da zaspim. Do ponoći sam nekako i izdržala. Svaki čas sam se umivala, izlazila na svež vazduh. Oko ponoći, sa mikrofonom u rukama, počela sam da se rušim! Domaćin je uplašeno pritrčao, pitajući me da li mi je dobro! Nije mogao da veruje svojim ušima kada sam mu rekla da mi se spava!