Folk pevačica Sanja Maletić nedavno je snimila četvrti album. Rođena je u aprilu 1973. godine u Tuzli, a u rodnom gradu završila je srednju saobraćajnu školu. Počela je da peva tek nekoliko godina kasnije, na užas svojih roditelja kojima je trebalo mnogo vremena da se pomire sa životnim izborom svoje ćerke.

Sanja Maletić: Na estradu sam se otisnula u 23. godini, što je vrlo kasno za današnje uslove. Danas klinke kreću već sa 13 – 14 godina. Ipak, srećna sam što sam »zakasnila«. Treba biti koliko toliko izgrađena ličnost, pa tek onda krenuti trnovitim putem, kakvim sam ja pošla, i krčiti ga neozleđen. Moji roditelji, intelektualci, otac magistar mašinstva, a majka pravnik, bili su očajni. Nisu mogli da prihvate ni ideju da postanem pevačica, a kamoli stvarnost! Nekoliko godina nisu mogli to da prihvate.

Kako ste se izborili sa njima?

Sanja Maletić: Užasno teško. U neku ruku, razumela sam ih. Nisu imali visoko mišljenje o estradi i pevačicama, kao i mnogi drugi ljudi. Zahvaljujući svakakvima koji se petljaju u tu struku, bez ikakvog pokrića, estrada je grozno »izvikana« i na lošem je glasu. Zbog toga najviše pate oni koji zaista vrede, koji svoj posao rade pošteno i profesionalno, poput mene. Elem, završetak višegodišnje »borbe« sa roditeljima, doživela sam kao svoju prvu veliku životnu pobedu! Nikada neću zaboraviti trenutak kada su prvi došli da me čuju, u jednu diskoteku u Švajcarskoj. Tata je bio zapanjen koliko je ljudi tu bilo. »Sine, zašto su ovi ljudi došli ovde?« pitao me je zapanjeno. »Da čuju mene!« ponosno sam odgovorila. Tek tada sam kod njih konačno »položila ispit«.

Kada ste snimili prvi album?

Sanja Maletić: Neposredno pred bomardovanje, za »Juvekomerc«. Pre toga sam se godinama kalila, obogaćivala repertoar, učila, radila sve kako se ne bih obrukala kada se pojavim u javnosti. Elem, jedna od pesama sa mog prvenca se baš dobro »zavrtela« - »Kani, suzo«. Proglašena sam za otkriće godine, sve je bilo po planu. Ali, bombardovanje nam je svima »pomrsilo račune«. Svi mi koji smo pred bombardovanje snimili albume, bili smo u užasnoj situaciji. Nije bilo teorije da vratimo uloženi novac! Nikom nije bilo do pesme, a meni je trebalo dve godine da se oporavim psihički, finansijski i da ponovo krenem... Na sreću, sve sam pregurala i – evo me!

Kako opstajete na estradi bez skandala i silikona?

Sanja Maletić: Fantastično! Ne fali mi ni jedno, ni drugo i živi sam dokaz da se može i bez toga. Ni slučajno ne bih išla nepotrebno pod nož! Mlade devojke, ne razmišljajući o svom zdravlju, već samo željne medijske pažnje i brze zarade, iz gluposti se podvrgavaguu plastičnim operacijama. Krajem prošle godine, imala sam velikih problema sa srcem i tada sam shvatila mnoge stvari. Moje srce se »pobunilo« zbog premora, nepreležanih gripova, moje neprekidne trke. Lekar mi je naredio strogo mirovanje. Rekao mi je da je pametnije i jednostavnije da se dobrovoljno odmaram, nego da me strpa u bolnicu! Tada sam shvatila da je đavo »odneo šalu«. Otkazala sam sva gostovanja, čak i turneju po Americi na koju je trebalo da idem sa Bajom. Dva meseca sam mirovala, nisam podizala ništa teže od kašike i sad sam kao nova. Da ga nisam poslušala, ko zna šta bi bilo!

Vi svog muža, za razliku od nekih vaših koleginica, ne krijete!

Sanja Maletić: Pevačice su čudne biljke, ali izgleda da sam ja ipak malo drugačija! Neke moje koleginice kriju muževe, dok druge bez muževa ne mrdaju nigde. Ja sam udata već osam godina i mog muža niti krijem, niti vodim svuda sa sobom. Našla sam sredinu! Odveze me, doveze, sačeka, ali na gostovanja u inostranstvo idem sama. Zajedno idemo samo kad uspemo da spojimo lepo i korisno! Ne mora da mi suflira šta treba da pričam jer sam dovoljno obrazovana i inteligentna da mogu i sama da se snađem.

Pazite li da u poslu ne preterate?

Sanja Maletić: Naravno! Posebno od kada sam imala zdravstvene probleme. Nikad ništa neću uraditi »bez saglasnosti« mog organizma. Kao što sigurno neću tezgariti kad zagazim u neke godinice... Već maštam o mirnom životu na ranču po kom jure beli konji. Maštam o dvoje-troje dece, o zdravim voćkama koje ću gajiti u dvorištu. Zamišljam i veliku, kružnu prostoriju u mojoj kući, koja će biti krcata knjigama. U našem domu u Tuzli imali smo fantastičnu biblioteku. Mnoge knjige smo, na sreću, sačuvali. Jedva čekam da ih okupim sve na jednom mestu, pa da uživam...

Šta mislite, hoće li kolege svraćati u vašu biblioteku?

Sanja Maletić: Ima onih koji vole knjige. Nema ih mnogo, ali utoliko su dragoceniji. Recimo, znam da će dolaziti Željko Samardžić, najkompletniji muškarac na ovdašnjoj estradi. On obožava knjige. Ako drugi i ne svrate, nema veze, on vredi za mnoge...