Prošlo je mesec dana otkako je Ivan Kukolj, u restoranu »Panonija«, napravio žurku za pamćenje i prijateljima i novinarima predstavio svoj 11. album. Pevalo se, igralo, jelo, pilo... Kuki je nastavio da promoviše nove pesme po radio stanicama i onako »usput«, nenamerno, »zakačio se« sa »Grandom«. Kaže da su se odnosi između njega i poznate kuće toliko zategli da Lepa Brena više neće ni »zdravo« da mu kaže!

Većina pevača se utrkuje da na »Grandov« račun saspe komplemnte. A šta ste vi to tako strašno rekli?

Ivan Kukolj – Kuki: U jednom listu sam rekao da »Grand« drži monopol! Niti je to išta ružno, niti sam »otkrio Ameriku«. Zna se da jedino pevači koji su u toj kući, mogu da prosperiraju. Eto, promovišem album i svuda nailazim na zatvorena vrata. Ne može čovek da mrdne ako nije sa njima. Predstavljam pesme po radio-stanicama, ali troškovi su veliki. Pirati nam pojedoše svima sav trud za samo jedan dan. Sve se pretvorilo u agoniju kojoj se ne vidi kraj!

Kad već ne možete da »izađete na kraj« sa »Grandovcima«, što im se ne pridružite, pa po oprobanom receptu...

Ivan Kukolj – Kuki: Hteo sam da oni izdaju moj album, ali nisu bili zainteresovani. Dva albuma sam snimio za »ZAM«, `96. i `97. godine. A onda sam se drznuo da odem! U stvari, oni su sve nameštali tako da su neki ljudi, pa i ja, bili primorani da odu. Ma ne ljutim se ja na sve na njih, samo više ne znam kako da od njih živim, kako da opstanem!

Izgleda da ste mnogo ogorčeni?

Ivan Kukolj – Kuki: Kako da ne budem! Samo hoću da radim i da živim od svoga rada, ali izgleda da mnogo tražim. Nikako ništa da se postavi na svoje mesto. Kao da nikom nije stalo da profunkcioniše zakon o aiutorskim pravima. Znam da sam kao čovek isuviše mali da bih mogao da ispravljam »krive Drine«, ali ne mogu da ćutim kad me nešto mnogo boli! Očajan sam jer od toga da će nam biti bolje, nema ništa. Ni sada, ni bilo kada...

Kako onda opstati?

Ivan Kukolj – Kuki: Uz pomoć Božje volje! Gostujem po radio-stanicama, srećem razne ljude, pitaju me što me nema. Lepo im objasnim da me nema zato što nemam silnu lovu da bih platio pojavljivanje na televiziji, da je isti slučaj sa mnogim mojim kolegama. Ljudi me razumeju, podržavaju, i oni su ogorčeni zbog toga što im se svašta nameće, ali džaba.

Što ne promenite zanimanje?

Ivan Kukolj – Kuki: Mislite na to što sam hteo da budem pop? Davno je to bilo, žao mi je što moj životni put nije išao drugim tokovima. Ali, sad je kasno. Kad se čovek uhvati u kolo, nema kud. U suštini, ovo je predivan posao. Samo su uslovi u kojima ga radim katastrofalni. Nažalost, nisam imao sreće da okusim blagodeti onih zlatnih vremena kada je funkcionisao zakon o autorskim pravima, kada je sve bilo po zasluzi... Nadao sam se da ću to jednog dana doživeti, ali dižem ruke od toga!

Pre nekoliko meseci ste bili pred ženidbom. jetse li se oženili?

Ivan Kukolj – Kuki: Ne! Sve je palo u vodu... Šest i po godina smo proveli zajedno, planirali smo venčanje, a onda je sve palo u vodu! Život je nepredvidiv i malo je toga što ide onako kako smo zamislili. Možda ja u nekim stvarima nisam imao sreće... Ali, svako ima neku muku!

Kuću u Borči ste ostavili bivšoj supruzi i deci i otišli u podstanare. Jeste li se ponovo skućili?

Ivan Kukolj – Kuki: Pa, na neki način... Uspeo sam da kupim stančić u gradu, ali daleko od toga da sam oduševljen. Cene nekretnina u Beogradu su previsoke, kvalitet je nikakav i potrebno je neverovatno mnogo novca da bi čovek kupio nešto pristojno. Ideja mi je da uskoro taj stan prodam i da se preselim kod majke, u stan u Borči. Tako će mi život biti mnogo jednostavniji i jeftiniji, a majka i ja smo potrebni jedno drugom...