Folk pevača Šaku Polumentu zovu crnogorskim Rikijem Martinom! Već nekoliko godina, ovaj pevač je merilo uspeha mnogim slavnijim i uspešnijim kolegama. “Pevači su načisto poludeli! Svi bi da liče na Polumentu, a zaboravljaju da je on pre samo par godina želeo da liči na njih!” rekao je nedavno Miša Mijatović, urednik narodne muzike u PGP-u. Proglašavan je za otkriće godine, pevača godine, najboljeg pevača iz Crne Gore, a na raznim manifestacijama, pokupio je čak 17 priznanja. Radi svakog vikenda, što je najveći pevački san, i onako usput, nenamerno, na sebe navlači gnev mnogih...

Šako Polumenta: Mnogima sam se zamerio, mada ne znam tačno ni kome, ni čime. Nisam ništa konkretno uradio, nisam zlonameran, ali eto, mnogima smetam. Ponekad poludim što je tako, ali kad vidim šta rade ostalima, pomislim da sam još dobro prošao. Eto kako lome jadnog i velikog Joksimovića koji je sad u zenitu... Što je uspeh veći, to je i pakost veća!

Šta vam je to tako strašno urađeno?

Šako Polumenta: Jedni me ignorušu, drugi mi podmeću noge. Pre dva meseca sam u Vršcu proglašen za pevača godine. To je prošlo nezapaženo. Novinari me uopšte nisu ni primetili, ali su zato veličali neke “leve” face koje veze ni sa čim nemaju. U jednim novinama su o meni dugo pisali gadosti i predstavljali me u negativnom kontestu. Pri tom me nikad nijedan novinar iz tog lista nije pozvao, da proveri kakav sam, šta imam da kažem... A nedavno je u organizciji tog lista priređena fešta na koju sam pozvan da primim nagradu! Nisam mogao da verujem...

Šta vas je najviše pogodilo od svih ružnih stvari koje su pisane o vama?

Šako Polumenta: Da sam siledžija i da sam pokušao da silujem devojku! Neko mi je lepo namestio! Ljudi moji, pa ja imam ženu, imam i žensko dete, nisam lud... Tu devojku sam upoznao te večeri, na mom nastupu u “Trokaderu”. Iz krajnje bezazlene situacije, nastao je cirkus! Nisam mogao sebi da dođem! Zvao sam je da je pitam šta joj je sve to trebalo, da li je normalna, zašto mi uništava život... Ni do danas dotičnu nisam uspeo da nađem...

Kako je to podnela vaša supruga?

Šako Polumenta: Ma navikla je ona na svašta. Koliko puta samo se u novinama moglo pročitati da moju decu komšije čuvaju, da mene samo pare interesuju, da Vesna boluje od neidentifikovane bolesti i još gomila gluposti. Znaju i ona i moja deca kakav sam ja, nije mi trebalo mnogo da ih ubedim da je sve to najobičnija nameštaljka. Izdržala je to stoički, ali mi je bilo teško da izađem na kraj sa sugrađanima. Na kraju su i oni shvatili u čemu je štos...

Da li vam je skoro neko stao na žulj?

Šako Polumenta: Svakog vikenda pevam u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj... Gde se pojavim, tu potučem sve rekorde. Tako, izgleda, navlačim bedu na vrat. Nedavno mi je neko namestio da mi se uskrati viza! U jednoj ambasadi su me još terali da potpišem da više nikada vizu neću tražiti, niti u tu zemlju kročiti jer oni ne bi da padnem na teret države! Bio sam zgranut. Moj nastup u toj zemlji je već bio izreklamiran, sve je bilo okićeno mojim plakatima, ali eto...

Kako napredujete sa šestim albumom?

Šako Polumenta: Zagrizao sam kao nikad. Snimam “pesmetine” u Strujinom studiju i uskoro će moj album biti gotov. Moraću da ga završim do kraja maja, pre nego što otputujem u Ameriku. Već pregovaram sa nekoliko izdavačkih kuća. Ništa još nije sigurno, ali po svoj prilici izdavač će biti “Grand”. Najviše radim u inostranstvu, tamo mi treba reklama, a “Grand” to može da pokrije. Ipak, ponavljam, ko zna, jer mnoge kuće su zainteresovane!

Kako napreduje izgradnja vaše kuće?

Šako Polumenta: Tu ne napredujem, već stojim. Zaustavili su mi gradnju zbog nekog papirčeta koje čekam već dva meseca. Predstavljam, brate, Crnu Goru širom sveta, najveća sam zvezda tamo, a oni meni tako!

Zašto niste potegli veze?

Šako Polumenta: Nisam hteo. Ne volim ja tako... U stvari, da nisam potegao vezu, već bi mi srušili ono što sam sagradio!

Planirate li da se ipak preselite u Beograd?

Šako Polumenta: Nisam to planirao, ali izgleda da će tako morati da bude. Uveliko razmišljam o tome, okolnosti me teraju. U Crnoj Gori vlada velika nemaština, teško je tamo raditi i zaraditi. Pre ili kasnije, čovek mora da shvati da se u ovom poslu ne može bez Beograda. Pre nekoliko meseci, kada sam počeo da radim album, iznajmio sam stan u Beogradu. Da nisam to učinio, ne znam kako bih mogao da funkcionišem...