Iako je u svetu već deceniju i po, zapravo od svoje 16. godine, Srđan M je tek nedavno snimio drugi album. Četiri godine su mu bile potrebne da posle uspešnog prvenca nastavi da gradi karijeru novim pesmama. Izabrao je, kaže, u svakom pogledu teži put. Album je snimio za mladu i nedovoljno afirmisanu, ali perspektivnu, kuću, VIP. “Prednost” je što će za svoje estradne pozicije morati da se izbori sam, ali će mu uspeh zato biti slađi.

Srđan M: Mnogo sam radio, a svaki uloženi rad, kad tad, ispliva na videlo. Važno je da se čovek ne predaje. Veliki sam borac i još veći radnik i zato sam siguran da za mene nikad u muzici neće biti “zime”. Uopšte se ne pitam da li ću proći ili diskografski propasti. Bilo kako da je, narod bez hleba i igara ne može! A pošto sam ja zadužen za igru, posla će biti!

Zašto ste čekali četiri godine da snimite drugi album?

Srđan M: Ne znam ni sam... Došlo je ludo vreme, a ja sam čekao neke bolje dane, dok su “vozovi prolazili”. Svakog dana je sve gore. Iako sam realan, nisam mislio da će tako biti. Nije važno, ne želim ni da snimam po svaku cenu. Deset godina sam rintao po kafanama pre nego što sam snimio prvi album. I dalje mislim da treba tako... Mora pevač prvo dobro da se naguta kafanskog dima, da se na njemu osuši kao crnogorski pršut, pa tek onda može dalje!

Ne idu baš svi tim putem!

Srđan M: Prave zvezde idu... Pogledajte Janu, Stoju... I one su godinama radile po kafanama, pa su tek mnogo kasnije postale zvezde. Jedino je Karleuši uspelo da napravi haos bez dana kafanskog staža. Ali, jedna je ona. Tatinim i maminim sinovima i sponzorušama čiji su momci godište njihovih deda ili očeva, kafanski staž ne treba! Neko je karijeru pravio preko tate, neko preko sponzora i tuđuh kreveta,a ja – preko svoje grbače!

Kažu ljudi – i preko crnogorskog lobija!

Srđan M: Joj, koje su to gluposti... Ne podnosim lobije, klanove i slična “udruženja”. Ponekad u zezanju, kad se nađemo Šako Polumenta, Goga Sekulić i Goran Vukošič, nazovemo sebe crnogorskim lobijem, ali iz zezanja! Ne podnosim te priče. Nije meni imao ko da pomogne i malo je falilo da se iz Beograda vratim odakle sam i došao, u Podgoricu. Da mi nije bilo pesme “Maza”, digao bih ruke od svega. Ali, Bog me nagradio!

Čujem da ste uz ovaj album uradili i golišave fotografije! Konkurišete koleginicama?

Srđan M: Ma ne... To sam tek onako... Velim, kad mogu sportisti da glume mačo tipove, što to ne bismo i mi, pevači? Ne stidim se svog tela, ali mi ne pada na pamet da ga koristim kao adut u pravljenju karijere. Zato i neću te fotke odmah da plasiram u javnost! Prvo neka prođu pesme! Šta ćete kad navale obožavateljke?

Srđan M: Braniću se kao i do sada. Priznajem, to je sve teže. Ne zato što sam ja sad neki strašni dasa, nego su žene postale užasno nevalentne. Ma ništa ih ne može sprečiti da osvoje tipa na koga su bacile oko. Baš ih briga da li ima devojku, da li je oženjen... Naprotiv, kao da im je to dodatni stimulans. Većina muškaraca poklekne, misleći da je dokaz muškosti ako su sa po pet žena odjednom!

A vi ste na to “imuni”?

Srđan M: Sve u svoje vreme... Nagledao sam svačega, preživeo svašta. Nauživao sam se i napatio. Često mi je od žena i muka bilo. Pre nekoliko godina, spopale su me dve rođene sestre. Obe su bile spremne da učine sve kako bi me se dočepale. Takve su gadosti smeštale jedne drugoj, da nisam mogao da verujem. Bilo mi je odvratno i gadno. Na kraju sam im rekao: “Ma pustite me obe, daleko vam lepa kuća!”

Kad se budete ženili, hoćete li od svoje svadbe praviti predstavu za javnost?

Srđan M: Ma kakvi! Nagledao sam se svadbi i svadbi, sit se napevao na njima i iz svega što sam video i doživeo, izvukao naravoučenije. Ni u ludilu ne bih da gostim ljude koje polovično poznajem. Da pravim cirkus, glumim ludilo i trošim bogatstvo da bi mi neko doneo na poklon ventrilator sa pijace i gomilu sličnih gluposti? Hvala lepo! Video sam bezbroj puta kako domaćine klepa po ušima ko kako stigne. Dok sam u ovoj pameti, takva glupost ne može da mi omakne. A pamet će me, valjda, još poslužiti...

Kako ste se snašli u Beogradu?

Srđan M: U Beograd sam došao malo pre bombardovanja. Super sam se snašao, proširio krug prijatelja. Ponosan sam jer ni od koga nisam pozajmio ni 10 evra, ma koliko teško da mi je bilo...

A traže li ljudi od vas na zajam?

Srđan M: Bogme, traže. Ja sam, banka i rame za plakanje mnogima. Dajem i kad – nemam! Kad bih imao toliko poziva za tezge, koliko poziva imam da priskočim nekom u pomoć – ne bih znao šta ću sa parama!