Novo ime u svetu pop muzike je Nataša Kojić - Taša, kćerka poznatog folk pevača Dragana Kojića – Kebe. Ova 19-godišnjakinja je student prve godine Muzičke akademije na odseku teorija muzike, ali tvrdi da je u duši na odseku kompozicije, posebno zato što na svom debi albumu, koji je objavljen pre nekoliko dana, ima svoje kompozicije na koje je veoma ponosna.

Nataša Kojić: Na prvom mestu mi je pevanje i za to živim. Najsrećnija sam na sceni, a komponovanje mi je hobi. Inače, od instrumenata sviram klavir, klavijature i gitaru. Nisam baš virtuoz na ovom žičanom instrumentu, ali umem da se snađem. Ko bi kod nas kući izdržao da ne uzme gitaru u ruke, s obzirom na tatu, koji se od nje ne odvaja.

Da li si još kao dete maštala da jednog dana postaneš pevačica?

Nataša Kojić: Kao dete sam bila veoma stidljiva, čak sam i bežala od novinara kada su tatu intervjuisali. Plašila sam se mojima da priznam da volim da pevam. Sebe sam zamišljala i kao glumicu, ali vremenom sam odlučila da se priklonim muzici, pa sam bukvalno roditelje naterala da me upišu u muzičku školu. Otada je sve, samo od sebe, postepeno krenulo. Tata se rukovodio izrekom da “dete treba pustiti da odabere svoj život”, pa se nije protivio kada sam insistirala na muzici.

Ko ti je u detinjstvu bio idol?

Nataša Kojić: Definitivno manekenka Cindy Crawford. Što se tiče muzike, neprikosnovena mi je bila grupa “Magazin”. Ipak, najviše sam volela da stanem ispred ogledala i da imitiram razne pevače.

Imaš manekensku figuru. Da li bi se oprobala na modnoj pisti?

Nataša Kojić: Iskrena da budem, imam dve “leve noge” (smeh). Možda bih bolje izgledala kao foto model, jer obožavam da se fotografišem.

Kako se oblačiš kada nisi na sceni?

Nataša Kojić: Obično sam u farmerkama, a leti volim da oblačim mini suknje, ali ne ultra kratke. Nosim ono u čemu se osećam udobno i prijatno. Ne volim ni da se šminkam, jedino kada nastupam. Izbegavam da nosim i nakit.

Koliko vremena posvećuješ svom izgledu?

Nataša Kojić: Mnogo. Volim da vežbam, a poseta teretani mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Retko izlazim u diskoteke, klubove, kafiće, ali zato su mi vežbanje i rekreacija veoma bitne stvari u životu. To je neka vrsta meditacije u pokretu.

S obzirom na to da ti je otac pevač, razmišljaš li da snimiš duet sa njim?

Nataša Kojić: U budućnosti da, a trenutno ne. Kada budem postala zvezda, sigurno ćemo zajedno uraditi duet.

Šta misliš da li ćeš se promeniti ako postaneš popularna?

Nataša Kojić: Verovatno da hoću, ali nabolje. Nikada ne bih mogla da budem uobražena zvezda, koja glumi nedodirljivost. Volela bih da trajem, a ne da dostignem vrh i da odmah nestanem. Mislim da su prave zvezde kod nas Brena, Ceca, Čola, Bekuta i naravno moj tata. Velika mi je želja da u budućnosti, kada moje ime postane poznato u muzičkom svetu, otvorim besplatni vrtić za svu decu.

Jednom si izjavila da planiraš da odeš u inostranstvo. Da li je i dalje to aktuelno?

Nataša Kojić: San mi je da živim i radim u New Yorku. Tamo se radi, ali se i pruža ogromna šansa mladima. Posebno mi se sviđa Manhattan.

Šta je, iz tvog nevelikog iskustva, dobro, a šta loše na estradi?

Nataša Kojić: Moj tata kaže da ima ruža i trnja na estradi, ali srećom ja još nisam naišla ni na jedan trn. Za sada su samo ruže.

Da li ti je tata i menadžer?

Nataša Kojić: Jeste, on me maksimalno štiti od svega. On o meni brine na poslu, a mama kod kuće. Imam i mlađeg brata Igora i veoma sam ponosna na njega. Trenira fudbal, dobar je golman, a obožava da sluša “narodnjake”.

Kada bi ti ponudili ulogu u filmu, da li bi je prihvatila?

Nataša Kojić: Morala bih da se dogovorim sa tatom, jer sam još na početku karijere. Možda bih ipak odbila, jer želim da razdvojim muziku od filma. Iako sam nekada želela da budem glumica, vremenom sam shvatila da je na prvom mestu ipak muzika.