Svi koji vide folk pevačicu Milenu Plavšić, redovno zaključuju da se ona skoro uopšte ne menja i da joj godine ne mogu ništa! Mada je nedavno snimila 25. album, malo se razlikuje od neiskusnog, skromnog i naočitog devojčurka kakav je bila pre dve i po decenije, kada je počinjala karijeru. Proputovala je više od pola sveta, okitila se nagradama na mnogim festivalima, snimila na desetine pesama koje su postale hitovi, a ostala je tiha, nenametljiva i skromna. Osvajala je priznanja stručnih žirija, publike, kolega, proglašavana najlepšom... Većinu pesama koje je otpevala i snimila, napisala je i komponovala sama, inspirisana onim što joj se u životu dešavalo. Ovih dana, promoviše pesme sa poslednjeg albuma i kuje planove o zajedničkom životu sa čovekom sa kojim je u ljubavi već pet godina.

Milena Plavšić: Nikad nisam želela da se preterano eksponiram u medijima. “Dozirala” sam se, ne zato da se ne bih brzo potrošila, već zato što po prirodi nisam nametljiva. Nikad ničiji broj telefona nisam okrenula da bih molila za uslugu, niti sam ikad ikoga za rukav povukla. Bila sam i ostala, protivnik svega što je namešteno – nameštaljki na festivalima, izmišljenih i dirigovanih tračeva koji podižu popularnost... Ponosna sam na to što me estrada nije iskvarila. U duši sam ostala patrijarhalno vaspitani devojčurak iz radničke porodice, devojčurak koji je odrastao na periferiji Banjaluke, zaljubljena u pesmu. Prvu ploču sam snimila zato što sam to zaslužila, a ne zato što nisam znala šta ću sa sobom.

Kako ste to zaslužili snimanje prve ploče?

Milena Plavšić: Učestovala sam na takmičenju pevača amatera u Sokobanji i pobedila. Nagrada je bila snimanje prvenca. Tako sam 1981. godine snila pesmu “Ti ne znaš, a ja te volim” za koju je tekst napisao Marijan Beneš, bokser, moj zemljak, Banjalučanin. Kritike su bile fantastične. Sećam se jednog naslova u novinama “Čelična pesnica i nežan glas”! Nisam počela kao neke koje počinju danas, u 40. godini, glumeći devojčice. Ima onih koje počinju i mlade, zato što ne znaju šta će sa sobom. Ne tera ih talenat, već čista ludost. Važno im je da budu viđene na televiziji, a to bi valjda trebalo da im pomogne da lakše dođu do fudbalera, političara, bankara, da se bolje udaju, to jest da se lakše unovče.

Ipak, mlade pevačice često tvrde da su starije koleginice ljubomorne na njih!

Milena Plavšić: Ma kakva ljubomora! Jednostavno, drugo je vreme koje diktira drugačiji način ponašanja, krojenja karijere i sticanja slave. Mladi danas imaju mnogo prednosti, ali su i uskraćeni za mnogo toga. U vreme kada sam ja počinjala, od pevanja se nisu mogle “namlatiti” pare. Danas mladi uzimaju lovu na brzinu, pogrešno misleći da je to merilo njihove vrednosti. Ali, propadoše pevajući po ćumezima u koje nekada pevač ne bi ni kročio. Umetnost je bila pevati od Đevđelije do Triglava, biti poštovan. Mladi ne shvataju za kakvu su lepotu uskraćeni!

Mnoge vaše kolege se žale na nedostatak poštovanja...

Milena Plavšić: Pre nekoliko dana, čula sam koleginicu kako sa prezirom govori o doktoru nauka “koji nema hleba da jede”. Visokoobrazovani čovek je bio predmet njenog prezira. Ona je digla nos do neba umislivši da je zvezda jer može da plati reklamu na televiziji i zbog toga zgrće brdo para po kojekakvim ćumezima, bez “tri dana” škole, nemajući pojma šta su poštovanje, moral i prave vrednosti. Užasno je što je tako... Zato nikada nisam digla nos i iritirala ljude. Da mogu, kad krenem na pijacu, stavila bih troje naočara, da me ljudi ne prepoznaju, da ne upiru prstom na mene što sam pevačica.

Dok je većina drugih pevačica jurila moćne muškarce i plastične hirurge, vi ste od njih bežali!

Milena Plavšić: Bežala sam i odbijala njihovu pomoć i prijateljstva, svesna da to košta i da su protivusluge neminovnost. Bežala sam i od plastičnih hirurga, užasavajući se svega što je veštačko. Sve što imam, dala mi je majka priroda. Uvek sam se dopadala muškarcima, ali to nikada nisam zloupotrebljavala i okretala u svoju korist. Danas je lako biti lep i popularan, kad se sve može platititi. Hvala lepo na lažnoj i plaćenoj popularnosti! Meni nikad nije bila potrebna...

Jednom sam vaše ime pročitala na spisku pevačica koje navodno kriju svoju decu!

Milena Plavšić: To je bilo strašno... Celog života sam želela da imam dete, a Bog mi je tu lepotu uskratio. Mnogo sam patila zbog toga, pokušavala, a onda se pomirila sa sudbinom. Bog nikad ne daje sve. Meni je mnogo dao, ali i uzeo. Imala sam gomilu porodičnih tragedija. Ostala sam bez brata, zatim je poginuo njegov 13-godišnji sin, pa sam izgubila sestričinu, majku i oca... Preživela sam i ispevala pesmu “Jaka žena” u kojoj se kaže: “Svaku buru i oluju koju život sprema, moje srce izdržaće, ja sam jaka žena!” Pisala sam pesme o svemu što mi se dešavalo i duboko sam preživljavala sve što pevam. Publika je osetila moj žar, moju patnju, moj bol, moju iskrenost i zahvaljujući tome sam i opstala u ovim teškim, ludim vremenima...